Public Enemy
Public Enemy | |
---|---|
![]() Public Enemy на настап во 2000 | |
Животописни податоци | |
Потекло | Лонг Ајленд, Њујорк, САД |
Жанрови |
|
Период на активност | 1985–денес |
Издавачи | |
Соработници | |
Мреж. место | publicenemy.com |
Public Enemy ― американска хип хоп група формирана од Чак Ди и Флејвор Флејв на Лонг Ајленд, Њујорк, во 1985 година.[2][3] Групата станала позната по нивните политички мотивирани пораки во стиховите, а неретко тематиката на песните се однесувала на американскиот расизам и американските медиуми.
Public Enemy често го менувале составот, а Чак Ди и Флејвор Флејв биле единствени постојани членови. Во 2020 година, било објавено дека Флејвор Флејв е отпуштен од групата.[3] Отпуштањето било рекламен трик и групата рекла дека се работи за првоаприлска шега.[4][5] Public Enemy, без Флејвор Флејв, исто така снимала музика и била на турнеи под името Public Enemy Radio.
Критичарот Стивен Томас Ерлевин ги нарекол „највлијателна и најрадикална група во нивно време“.[6] Тие биле примени во Куќата на славата на рокенролот во 2013 година,[7] а во 2020 година ја добиле Греми наградата за животно дело.
Историја
[уреди | уреди извор]![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/43/Public_Enemy.png/220px-Public_Enemy.png)
Во 1985 година од Карлтон Рајденаур (Чак Ди -Chuck D) и Вилијам Дрејтон (Флејвор Флејв - Flavor Flav) ја основале групата Public Enemy. Прво име на групата било Spectrum City, и под тоа име ја објавиле плочата „Check Out the Radio“.[8] Чак Ди за да ја промовира радио станицата во која работел во тоа време објавил касета. Касетната лента ја нарекол Јавен непријател број 1 (анг: Public Enemy #1) зошто сметал дека луѓето од локалната сцена се непријателски настроени кон него.[се бара извор]
![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Flavor_Flav_-_Public_Enemy-_konser-Slakthuset-Malm%C3%B6-1991.jpg/220px-Flavor_Flav_-_Public_Enemy-_konser-Slakthuset-Malm%C3%B6-1991.jpg)
Првиот албум, Yo! Boom Rush The Show, бил објавен во 1987 година. Албумот добил одлични критики. Во 1988 година, го објавиле револуционерниот It Takes a Nation of Millions to Hold Us Back. Ова бил прв хип-хоп албум кој ја добил наградата „Албум на годината“ од влијателната анкета на критичарите The Village Voice при Pazz&Jop.[9] Исто така, Acclaimed Music го ставиле на 18-то место на нивната листа од 3000 најдобри албуми на сите времиња.[10]
Во 1990 година, групата го издала албумот Fear of a Black Planet. Ова бил нивен најуспешен албум, и во 2005 година бил избран за зачувување во Националниот регистар на записи.[11] На албумот се песните: „Welcome to the Terrordome“, напишана откако групата била критикувана од Евреите за антисемитски коментари, „911 Is a Joke“, со која се критикувала службата за брза помош на која ѝ требало подолго време да пристигне во црнечките квартови и „ Fight the Power“.[12] „Fight the Power“ се смета за една од најпопуларните и највлијателните песни во историјата на хип хопот.[13] Таа била тематска песна на филмот од Спајк Ли, Постапувај исправно.
![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/Chuck_D._Slakthuset_i_Malm%C3%B6_1991.jpg/220px-Chuck_D._Slakthuset_i_Malm%C3%B6_1991.jpg)
Четвртиот албум на групата, Apocalypse 91... The Enemy Strikes Black, го продолжил овој тренд, со песни како „Can't Truss It“, која се осврнаува на историјата на ропството и за тоа на кој начин црнечката заедница може да се бори против угнетувањето; „I Don't Wanna be Called Yo Nigga“, песна со која се наведува дека зборот nigga (македонски: црнец) се употребува во погрден контекст. На албумот, исто така, се наоѓа и контроверзната песна (за која е снимено и видео спот) „By the Time I Get to Arizona“, во која се опишува фрустрацијата на црнечката заедница поради тоа што некои американски држави не го прифатиле роденденот на Мартин Лутер Кинг како национален празник.[14]
По 1994 г. Public Enemy објавиле уште дванаесет студиски албуми, меѓу кои е и саундтракот за филмот од 1998 година He Got Game; сепак тие не го достигнале успехот на нивните први четири албуми. Пробале и со алтернативни начини на дистрибуција на нивната музика. Тие влијаеле на можноста за дистрибуција на музика преку Интернет, затоа што биле една од првите групи кои издавале албуми во MP3 формат,[15] кој во тоа време бил малку познат.
Public Enemy биле примени во Куќата на славата на рокенролот во 2013 година.
Членови на групата
[уреди | уреди извор]- Чак Дi (Карлтон Д. Рајденauр) – МC
- Флејвор Флејв (Вилијам Дрејтон) – рапер, мултиинструменталист
- Семи Сем (Семјуел Ким) - MC, музички продуцент
- Кари Вајн – гитари, музички директор, MD, AMD
- Диџеј Лорд (Лорд Асвод) – диџеј
- Дејви ДМХ (Дејвид Френклин Ривс Џуниор) – бас
- T-Bone Motta – тапани, удирачки инстументи
- S1W
- Брат Џејмс (Џејмс Норман)
- Брат Роџер (Роџер Чилос)
- Брат Мајк (Мајкл Вилијамс)
- Џејмс Бомб (Џејмс Ален)
- Испрашувачот (Шон К. Картер)
- Големиот Каспер (Трејси Д. Вокер)
- Поп Дизел
Поранешни членови
[уреди | уреди извор]- Терминатор Екс (Норман Роџерс) – диџеј, продуцент
- Професор Гриф (Ричард Грифин) – министер за информации
- Диџеј Џони „Џус“ Росадо – диџеј, скречирање, грамофон, продуцент
- Сестра Суља (Лиза Вилијамсон) – министер за информации (го презела местото на Ричард Грифин откако Грифин ја напуштил групата)
- Брајан Хардгрув – бас, ритам гитари
- Мајкл Фокнер – тапани, ударачки инструменти
- S1W
- Џејкоб „Биг Џејк“ Шенкл
- The Bomb Squad
- Хенк Шокли (Џејмс Хенк Боксли III) *оригинален член
- Кит Шокли (Кит Боксли) *оригинален член
- Ерик „Виетнам“ Седлер *оригинален член
- Гери Џи-Виз (Гери Риналдо) (го зазел местото на Ерик Седлер откако тој ја напушти групата)
Дискографија
[уреди | уреди извор]Студиски албуми
[уреди | уреди извор]- Yo! Bum Rush the Show (1987)
- It Takes a Nation of Millions to Hold Us Back (1988)
- Fear of a Black Planet (1990)
- Apocalypse 91... The Enemy Strikes Black (1991)
- Muse Sick-n-Hour Mess Age (1994)
- There's a Poison Goin' On (1999)
- Revolverlution (2002)
- New Whirl Odor (2005)
- How You Sell Soul to a Soulless People Who Sold Their Soul??? (2007)
- Most of My Heroes Still Don't Appear on No Stamp (2012)
- The Evil Empire of Everything (2012)
- Man Plans God Laughs (2015)
- Nothing Is Quick in the Desert (2017)
- Loud Is Not Enough (2020) (објавен под името Enemy Radio)
- What You Gonna Do When the Grid Goes Down? (2020)
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Pinn, Anthony (2005). „Rap Music and Its Message“. Во Forbes, Bruce; Mahan, Jeffrey H. (уред.). Religion and Popular Culture in America. University of California Press. стр. 262. ISBN 9780520932579. Посетено на March 1, 2021 – преку Google Books.
- ↑ „Flavor of the month“. TheGuardian.com (англиски). Посетено на September 26, 2019.
- ↑ 3,0 3,1 „Public Enemy is 'moving forward without Flavor Flav' after Bernie Sanders rally dispute“. USA Today (англиски). Посетено на March 6, 2020.
- ↑ „Public Enemy split with Flavor Flav was a hoax, group now says“. Reuters. April 1, 2020.
- ↑ „On April Fools' Day, Public Enemy reveals Flavor Flav's firing was a hoax“. Los Angeles Times (англиски). April 1, 2020. Посетено на July 9, 2020.
- ↑ Erlewine, Stephen Thomas. „Public Enemy – Biography & History“. AllMusic. Посетено на March 4, 2017.
- ↑ „Public Enemy, Rush, Heart, Donna Summer to be inducted into Rock and Roll Hall of Fame“. EW.com (англиски). Посетено на July 16, 2018.
- ↑ Chang 2005, pp. 239, 241–242.
- ↑ . New York. Наводот magazine бара
|magazine=
(help); Отсутно или празно|title=
(help);|access-date=
бара|url=
(help) - ↑ „Acclaimed Music“. www.acclaimedmusic.net. Посетено на 2023-10-24.
- ↑ „Complete National Recording Registry Listing | Recording Registry | National Recording Preservation Board | Programs | Library of Congress“. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Посетено на 2023-10-10.
- ↑ „Canadian Music – HuffPost Canada“. music.aol.ca. Архивирано од изворникот на September 26, 2018. Посетено на April 19, 2014.
- ↑ Lee, Spike.
- ↑ „Public Enemy Look Back at 20 Years of 'By the Time I Get to Arizona'“. Spin Magazine. SpinMedia. November 10, 2011.
- ↑ PRESS, DAVID BAUDER,THE ASSOCIATED. „Artists pioneer sale of music through Internet, to industry's chagrin“. Cape Cod Times (англиски). Посетено на 2023-10-24.
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]- Public Enemy — AllMusic (англиски)
- Videos
|