Ljubav Quotes

“Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj, ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi biće kao ova, ali ova nikada više. Nikada: jedina konačnost. Prvi put znam šta je sreća, osjećam je, vidim, mirišem. Cio svijet i cijela vasiona, nas troje. Nikog drugog osim nas nema.”
― Mesa Selimovic

“Ta i ta devojka, recimo, kao i svi drugi, ima svog idealnog muškarca; samo, nevolja je ta što ona živi u Rumuniji, a on je Eskim. Koje su šanse da se sretnu? A znali bi, sve bi im bilo jasno kad bi se samo sreli...ali se naprosto neće sresti. Njihovi životi postaće ljubavno promašeni. A kad promašiš ljubav, šta onda uopšte možeš da pogodiš?”
― Marko Šelić, Zajedno sami

“Ne ljubi manje koji mnogo ćuti,
on mnogo traži, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parče kruva
za gladne zube) on brižljivo čuva
za zvijezde u visini,
za srca u daljini”
― Tin Ujević

“PREDOSEĆANJE

Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleća dušu mi opi,
opi, pa žudno udisah zrak.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svež i mek.
Činjaše mi se već davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
kad sretno se i tužno u isti mah.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.”
― Desanka Maksimović

“Sve uspomene sa kaputa stresi, samo budi to što jesi, tu gde si, šta god da se desi ti budi ok. I nikad ne saznaj kako to boli kad nekoga voliš, a mrziš; kad mrziš, a voliš i lomiš se da izdrziš. Ostaje nada da ce nekad negde neko hteti da shvati mene, moja lutanja, maštanja i sanjanja, i znati da ih prati. I ko zna, možda jednom nađeš me - tamo gde prestajem ja gde počinješ ti, gde stali smo mi, gde sada su drugi. Ali srešćeš samo stranca, slučajnog prolaznika i pogled leden,
iako te je taj neznanac nekada voleo više od sebe. (Jedan)”
― Marko Šelić

“Snovi su se raspršili, ostala je gola, opora realnost. Ipak, osjećam da bez obzira gdje sada bio, šta radio, bio pijan ili trijezan, pričljiv ili šutljiv, misliš isto što i ja - da na kraju svijeta, u beskraju svemira, postojimo samo nas dvoje, da smo nas dvoje zapravo cio jedan kosmos. Tako će i ostati.”
― Nura Bazdulj-Hubijar, Doba nevinosti

“Je li ovo ljubav, ili bolna jedna potreba da ljubim?”
― Jovan Dučić

“Ljubav se ne odaje. To je tajna koju dvoje moraju osjetiti.”
― Enver Čolaković, Legenda o Ali-paši

“Takva je ljubav.
Ona može da uništi čoveka, i nanovo ga podigne i preporodi. Danas može da voli mene, sutra tebe, a već sutra uveče nekog stranca, toliko je nestalna. Ali može i da bude čvrsta kao nesalomljiv pečat, može neugasivo da plamti do samrtnog časa.”
― Knut Hamsun, Victoria

“Prazne ruke prazno srce pusta sena. I nema mene al' ima ljubavi moje.”
― Branko Miljković

“Pa u tome i jeste sve - vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te tačke za koju si vezan, ne bi volio ni nju ni drugi svijet, ne bi imao odakle da pođeš, jer ne bi bio nigdje. A nisi nigdje ni ako imaš samo nju. Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš. A to nije dobro. Treba da misliš, da čezneš, da voliš.”
― Meša Selimović, Death and the Dervish

“A pošto su to deca, pričaj im o bitkama
i kraljevima, đavolima, slonovima i
anđelima, ali ne zaboravi da im pričaš
o ljubavi i sličnim stvarima.

(epigraf, Radjard Kipling - Životna smetnja)”
― Mathias Énard, Parle-leur de batailles, de rois et d'éléphants

“Cuvajte osobe koje ne odustaju od vas,
cak i onda kada vi odustanete od sebe.”
― Tamara Stamenkovic

“Takva je granica između ljubavi i obožavanja. Još tanja je granica između obožavanja i ludila. Ono što razdvaja ludilo od obožavanja je stvarnost. Da li te voli onaj koga voliš? Da li zna da postojiš?”
― Tamara Kučan, Bivirgata

“U nekim ljudima zauvek ostaneš; u glasu, u svakom pokretu, u svakoj suzi i smehu; u svakoj ponoćnoj tišini, najčešće. Postaneš ono što se ćuti, ali i ono što se ne može sakriti. Tuga. Suza. Svako ko ih zavoli posle tebe, voli zapravo, tebe.”
― Tamara Kučan, Zauvek

“Ljubav postoji i traje samo ako se troši.”
― Edin Tule

“Da je na svetu više ludaka poput nas, svet bi bio normalnije mesto.”
― Tamara Kučan, Profajler

“Plakala sam jer se dvije tuge, ko dvije zvijeze padalice dodirnuše u zajedničkoj boli.”
― Miro Gavran, Judita

“Ponekad, za životni uspeh nije potrebno mnogo: susret, odluka, šansa...
Šta je potrebno da se propusti ljubav? Nekoliko sekundi, oklevanje, šansa...”
― Guillaume Musso, Parce que je t'aime

“Svako ko je proživeo ljubav i ko zna koliko daleko ona može ići, nikada ne može biti zadovoljan s ljubavlju koja je osrednja. Sada ne mogu pristati na manje. Jednostavno ne mogu! Moja ljubav prema njemu - bila je ljubav mog života. Gle, iako sam ga izagnala iz svog života, on još uvek u mojoj glavi stoji kao kip prema kojem merim svakog drugog muškarca, i na žalost, svima drugima nešto fali. I naravno, ja sam ta koja gubi takvim usporedbama.”
― Rajaa Alsanea, Girls of Riyadh

“- Ja sam na to gledala ovako - ne zaslužujem ništa manje od njega. Međutim moj je broj jedan pristao biti sa nekim manje vrednim od mene, pa sam i ja sada prisiljena biti sa nekim manje vrednim od njega.



- Tu se ne slažem sa tobom. Što se mene tiče, moj broj jedan je otišao, ali će doći neko ko je još bolji od njega! Nikada se neću podceniti, i nikada neću biti zadovoljna mrvicama.”
― Rajaa Alsanea, Girls of Riyadh

“Šta se prvo dogodi? Šta iz čega nastaje? Ludilo iz ljubavi? Ljubav iz ludila? Da li čovek poludi od ljubavi ili je pak dovoljno lud, kada sebi dozvoli da zavoli… Čoveka koji ga neće ni pogledati?”
― Tamara Kučan, Bivirgata

“Nekad mi naša ljubav liči na pepeo, a žena koju volim na izgorelu šibicu. Taman kad odlučim da od pepela odem, ona se zapali. Natera me da shvatim... Možda nikada nije trebalo da se volimo, manje bismo se mrzeli. Trebalo je samo da se zaljubimo, da se želimo... I da u toj opsesiji zajedno izgorimo.”
― Tamara Kučan, Bivirgata

“Ljubav i godine ne možeš da zaustaviš. Možeš samo da se pomiriš sa onim što ljubav i godine rade... Prolaze. Ljubav s godinama. Godine s ljubavlju.”
― Tamara Kučan, Oduvek

“Vredi li voleti ono što će te boleti svaki put kada ga zagrliš?”
― Tamara Kučan, Oduvek

“Čudni smo mi. Idemo od nazad. Volimo se pre dodira, mrzimo se pre suza, upoznajemo pre pružanja ruke i rastajemo kada je najlepše.”
― Tamara Kučan, Peščani sat

“Jer, ljubav tka porodične veze, a ne krv.”
― Guillaume Musso, Parce que je t'aime

“Možda nešto veliko, neponjantno preveliko, neka tiha vizija koju razumijevam sada skoro sveukupno rasapnut, nejasno nesvoj, nejak slučiti siže na shvatljivo i mnogo manje slobodan od njegove sadržine sasvim se maknuti; ja osjetim da više nisam ja. Možda nikada to nisam ni bio, ali ćutim, obuhvaćam, dotičem se spoznaje da i ako ima rastrovljenja, ono malne mora da je u neposrednom prepoznavanju vlastitih niskosti, prihvaćanju krivde pa i kad ne znamo iznaći što to bivanje jest, kud li rastrovljenje, kamoli krivda. I ja se nalazim u sivo-mlačnoj sobici bazdećoj po oporo oštroj bolesti gdje miruješ u svojoj bljedoplavoj haljini sa cvjetovima šarovito kičeroznim; osjet u meni je izvoran, stid je gusto neprobojan, gotovo me je strah dizati pogleda prema tebi, tvojemu licu okrunjenom bljedilom kuhinjskoga prozora. Mjesto tebe, u pod gledam, u pločice, postiđen uopće ti se obraćati, biti kraj tebe makar u predstanju pa i ako sam cijeloga života najviše htio baš ovdje uz tebe se nalaziti.
“Dogodilo se da si umrla. A sve što sam postigao, najviše na prevaru, uvjeravajući ljude da sam ono što nisam, dižući na tome cijeli svoj život, sve se počelo urušavati baš isti dan kad sam dobio vijest o tebi. Osjećao sam se raspadnut. Najniži. Sjećam se samo da nisam više imao snage...”
I sjećam se da si sjedila skoro i ne slušajući tako savršeno smirena, shvaćajući zaista i najniže gmizavce kakav sam ja, kao hrid kojega zapljuskuju tanahni valovi, zeleno-prozirni u odsustvu svjetla, odolijevala si mojim opravdanjima i bijednim mojim nenijama sasvim neusiljeno, sve da nisi pokazivala ni grote ljutnje - tek se suverenosti jedne dosjećam, udaljenosti, dostojne nedodirljivosti, a nakraju i tvoga šapta:
“Ali si se usudio.”
“Čuj me... Nije tako. To ipak nisam ja...”
― Ivan Baran, Veliki pad

“Ja sam svog muža mnogo volela - rekla mi je ona. - Pa sam ga mrzela. Pa mi je bilo svejedno. I sad ga opet volim.”
― Vladimir Pištalo, Pesma o tri sveta

“Između nas je uvek bilo tako: kad je nema, onda je nema kao da se zaista nikad, nikad više neće pojaviti, a kad je tu, onda je prisutna tako kao da je to najprirodnija stvar na svetu i kao da će doveka i bez promene ostati tu.”
― Ivo Andrić