Igre 
NATO slavi 75. godišnjicu: Fokus je na Ukrajini, ali su sve oči uprte u američke predsedničke izbore
Komentari10/07/2024
-19:03
"Pre sedamdeset pet godina, 12 zemalja potpisalo je Severnoatlantski ugovor u Vašingtonu, kako bi osigurale svoju kolektivnu odbranu u nepredvidivom svetu", objavljeno je na službenom sajtu NATO alijanse u objavi posvećenoj ovogodišnjem samitu na kojem se proslavlja godišnjica ovog događaja.
Alijansa saopštava i da će na ovom samitu biti donete ključne odluke kako će NATO da nastavi da štiti svoje građane, ističući pet ključnih tema koje će biti predmet razgovora.
"Ove godine, 32 NATO saveznika će se ponovo sastati u Vašingtonu kako bi doneli ključne odluke o tome kako da nastave da štite svojih milijardu građana dok se svet suočava sa najopasnijim bezbednosnim okruženjem od Hladnog rata", piše na sajtu Alijanse.
Teme koje su izabrane za platformu ovogodišnjih razgovora lidera zemalja NATO odnose se upravo na izazove sa kojima se suočava Alijansa od kolektivne odbrane, preko vojnog prisustva NATO na istoku Alijanse, odvraćanja i odbrane, te politike i snaga nuklearnog odvraćanja, pa sve do finansiranja organizacije.
Posebna tema samita i jedno od centralnih mesta će zauzeti pitanje rata u Ukrajini i podrške NATO-a istočnoevropskoj zemlji, koja već u ogromnoj meri zavisi od podrške zapadnih, severnoatlanskih saveznika.
Ko je pozvan na samit?
Domaćin samita je predsednik SAD Džo Bajden, koji je juče u pozdravnom govoru istakao da NATO ostaje bedem bezbednosti, te da će učesnici samita potvrditi tu viziju.
"NATO ostaje bedem bezbednosti. I to se nije dogodilo slučajno. Iznova i iznova, stajali smo iza naše zajedničke vizije o mirnom i prosperitetnom svetu. Ovde na ovom samitu, mi ćemo ponovo potvrditi tu viziju i obezbediti da NATO ostane u najboljoj poziciji da je ostvari", naveo je Bajden na platformi "X".
Povezane vesti
Osim domaćina, prisutni su i drugi lideri Alijanse, poput odlazećeg Generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, nemačkog kancelara Šolca, italijanske premijerke Đorđe Meloni, kanadskog premijera Džastina Trudoa, ali i, po prvi put, švedskog premijera Ulfa Kristersona.
Osim lidera zemalja članica, ovom samitu će se pridružiti i predstavnici zemalja partnera NATO-a, poput ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, japanskog premijera Fumia Kišide, australijskog premijera Antonija Albanezea, predsednika Južne Koreje Jun Suk-Jeola, te novozelandskog premijera Kristofera Luksona, prenosi "Al Jazzera".
Naravno, spisak učesnika samita uključuje i brojne ministre spoljnih poslova te ministre odbrane, kako zemalja članica, tako i partnera, među kojima je i srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić, koji je istakao važnost saradnje Srbije i NATO kroz Partnerstvo za mir, ali je i posebno apostrofirao da je Srbija vojno neutralna zemlja, što je temelj srpske politike.
Pored svih zvanica u Vašingtonu, jedno ime će posebno da se istakne. Reč je o Marku Ruteu, novoizabranom generalnom sekretaru Alijanse.
Ruteova prednost je... dobar odnos sa Trampom?!
Bivši holandski premijer Mark Rute formalno je izabran za sledećeg generalnog sekretara NATO-a krajem juna, a na posao će stići 1. oktobra. On preuzima tu ulogu od dugogodišnjeg šefa NATO-a Jensa Stoltenberga, koji je predvodio alijansu od 2014. godine, piše CNN.
Po prvi put će na samitu NATO uzeti učešće kao budući lider NATO-a, a ne kao holandski premijer, tj. političar. U skladu s tim, diplomate i zvaničnici koji su dali izjave za CNN rekli su da u Ruteu vide nepokolebljivog transatlantistu i graditelja konsenzusa.
Međutim, u fokus stranih medija je u priči o Ruteu potpuno neočekivano, a u svetlu loše predizborne debate predsednika Bajdena, o kojoj bruji američka javnost i zbog čega ga mnogi pozivaju na povlačenje iz dalje trke, takođe mnogi glasno počinju da postavljaju pitanje kako će funkcionisati, moguće, stari/novi predsednik Tramp i novi generalni sekretar NATO-a?
Povezane vesti
"On je zaista iskusan politički zvaničnik, a ovo je od suštinskog značaja za održavanje kohezije alijanse", rekao je jedan evropski zvaničnik, prenosi američki medij.
Rutea posmatraju kao ličnost koja može da radi sa bilo kim ko bude izabran za predsednika SAD, rekli su zvaničnici za CNN, a neki se nadaju da bi Ruteov raniji dobar odnos sa Trampom, kada su obojica vodili svoje zemlje, mogao da odvrati bivšeg predsednika od podrivanja alijanse ako bude ponovo izabran.
profimedia
Bivši predsednik SAD i trenutni kandidat Republikanaca za vreme prvog mandata oštro je javno kritikovao alijansu, a nedavno je to uradio i tokom kampanje. Njegove kritike su išle u smeru finansiranja Alijanse, što je jedna od tačaka ovogodišnjeg samita. On je tada čak i sugerisao da Rusija treba da "radi šta god hoće" članovima koji ne ispunjavaju ciljeve potrošnje za odbranu. Trampov stav u predizbornoj kampanji da će njegovo pristajanje na savez biti uslovljen izazvao je zabrinutost u međunarodnoj zajednici.
Povezane vesti
"Tramp voli ljude koji će se suprotstaviti, posebno ako to rade sa poštovanjem", rekao je za CNN Pit Hoekstra, Trampov ambasador u Holandiji.
Na sastanku na kojem je Tramp govorio o "trgovinskom deficitu", podsetio je Hoekstra, Rute je uzvratio, "sa osmehom na licu", što je značilo da zaista treba da reše trgovinski deficit između SAD i Holandije.
"Bio je to samo veoma pristojan, pomalo duhovit način ophođenja sa Trampom, i Tramp je to cenio. Nije bilo u stilu 'Ti ku*kin sine' ili bilo šta slično. Bilo je samo: 'Touché, Rute, imaš me'", priseća se Hoekstra za CNN.
Ipak, samo zato što bivši predsednik i Rute "imaju dobar radni odnos... zato što se iskreno vole", to ne znači da će Tramp biti odvraćen od "svog plana", rekao je Hoekstra.
S druge strane, bivši ambasador u Holandiji je tvrdio da "Tramp nikada nije bio protiv NATO-a", već da je "bio protiv NATO-a koji Evropljani nisu podržavali", pozivajući se na činjenicu da mnoge evropske zemlje u to vreme nisu doprinosile odbrani sa 2 odsto svog BDP-a, što je obaveza koja je zapisana u ugovorima i statutu.
CNN: Rute nije superheroj, ali će ići na postizanje jedinstva
Evropski diplomata je za CNN rekao da Rute "sigurno nije superheroj", napominjući da "neko može pokušati da ugodi Trampu, ali ne i da ga prevari, tako da je na kraju ono što je važno za NATO prava akcija i što je najvažnije pravi novac".
Visoki zvaničnik NATO-a je takođe rekao da je "mnogo saveznika zabrinuto" zbog mogućnosti Trampovog reizbora, ali i "da je priča pozitivna". Dvadeset četiri od 32 saveznika ispunjavaju cilj potrošnje od 2 odsto BDP-a, a šest ih troši iznad 3 odsto.
"Još nismo tamo gde želimo da budemo, ali bolje je nego kada je Tramp otišao", rekao je zvaničnik za CNN.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Za Rutea kao generalnog sekretara NATO-a se međutim nije navijalo samo zbog iskustva sa Trampom. Na njega se gledalo kao na nekoga ko bi mogao da dobije podršku svih 32 članice Alijanse, uspostavljajući ravnotežu između istočne Evrope koja ima puno "jastrebova" i štedljivije zapadne Evrope, delom zbog njegove "balansirane pozicije" o ratu u Ukrajini.
Države članice NATO-a će tražiti od njega da održi jedinstvo Alijanse dok rate traje, a jako je malo znakova brze diplomatske ili vojne pobede Kijeva, ali i po pitanjima kao što su suprotstavljanje pretnji iz Kine, povećanje proizvodnje oružja i sajber inovacije, navodi američki medij.
Podršku Ruteu još pre godinu i po dana pružao je i američki predsednik Bajden, nagovarajući ga da se kandiduje za poziciju na koju je izabran nedavno, prenosi CNN.
Ipak, čini se kako je američkom predsedniku potrebna podrška, jer je njegova pozicija sve nezavidnija, posmatrajući kritike javnosti, koje nije izbegao ni ovoga puta.
Kritike na Bajdenov račun ne jenjavaju, ali je Ukrajina fokus samita
Naime, predsednik Džozef Bajden poželeo je dobrodošlicu liderima NATO na samitu povodom 75 godina Alijanse u Vašingtonu, govorom kojim je želeo da uveri domaću i stranu javnost da može da se izbori sa svojim rivalom Donaldom Trampom. Odlikovao je odlazećeg generalnog sekretara Jensa Stoltenberga i proglasio vojnu Alijansu "moćnijom nego bilo kad ranije".
Neki bi rekli dobri, stari predsednik Džozef Bajden i zaista, ko je gledao mogao je da vidi da je zvučao vrlo jasno, precizno, konkretno, energično. Ali to nije sprečilo američke medije da bukvalno nekoliko minuta posle ovog govora primete da je govor bio pripremljen i da je Bajden čitao govor zapravo sa promptera, te da to ne može nikoga da ubedi da je zaista sposoban da vodi zemlju u naredne četiri godine.
U svakom slučaju ono što će se desiti sutra bi trebalo dodatno da razveje sumnje u Bajdenovu sposobnost i videćemo kako će to proći. Reč je o konferenciji za štampu koju će Bajden samostalno održati na kraju samita što je inače neuobičajeno za ovakve događaje.
Tanjug/AP/Evan Vucci
Predsednik će tu odgovarati na različita pitanja, možda i neka neprijatna upravo o sopstvenom stavu, jer on je rekao da je "NATO jači nego ikada", da "Ukrajina može da pobedi Rusiju", i dodao je neke konkretne principe kako će se Ukrajini pomoći, tačnije da će dobiti pet Patriot sistema.
On je najavio još dva PVO sistema do kraja godine. To se uklapa u računicu Volodimira Zelenskog, predsednika Ukrajine, koji je rekao da je "za odbranu Ukrajine potrebno sedam Patriot sistema". Zelenski je još istakao da je na samit došao da bi tražio F-16, PVO sisteme i sve drugo što može da dobije.
"Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Holandija, Rumunija i Italija će Ukrajini obezbediti opremu za pet dodatnih strateških PVO sistema. Sjedinjene Države će se pobrinuti da kada izvozimo presretače protiv vazduhoplovne odbrane, Ukrajina bude na prvom mestu i dobije preostale. Ukrajina će dobiti stotine dodatnih presretača tokom sledeće godine što će joj omogućiti da zaštiti ukrajinske gradove od ruskih projektila. Nemojte sumnjati, Rusija će propasti u ovom ratu. Rat će se završiti tako što će Ukrajina ostati slobodna i nezavisna zemlja", rekao je Bajden u obraćanju medijima.
S druge strane, ukrajinski predsednik je apelovao da "se ne čeka novembar", nego da se deluje odmah, jer Putin "mrzi Ameriku i Ukrajinu":
"Svi čekaju novembar. Amerikanci ga čekaju kao i Evropa, Bliski Istok, Pacifik, čitav svet. A iskreno govoreći novembar čeka i ruski predsednik Vladimir Putin. Vreme je da se izađe iz senke i da se donesu čvrste odluke. Da se deluje, a ne da se čeka novembar ili bilo koji drugi mesec. Putin mrzi Ameriku i Ukrajinu. Zato će mrzeti i Trampa i Bajdena, ko god da pobedi na novembarskim izborima", rekao je Zelenski.
Lunić: Bajden je jedan od ključnih ljudi koji je doprineo odbrani Ukrajine
Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić smatra da je Bajden jedan od ključnih ljudi koji je doprineo odbrani Ukrajine i da samo postavljanje pitanja o njegovoj zdravstvenoj sposobnosti govori kakav status u svetu imaju SAD.
"To je najmoćnija sila sveta i predsednički izbori samim tim bacaju donekle u senku i zaključke NATO samita. Naime, predsednik Zelenski je u republikanskom "Ronald Regan" institutu takođe najviše posvetio vremena predsedničkim izborima u Americi. I Srbiji takođe zavisi mnogo toga od predsedničkih izbora u Americi. Međutim, moram da naglasim, mi možemo posmatrati, ali niti želimo, niti hoćemo da se mešamo. To je stvar američkih građana i oni će o tome da odluče", rekao je Lunić za Euronews Srbija.
Državni sekretar SAD Entoni Blinken je objavio da je u toku transfer aviona F-16 u Ukrajinu. Naš sagovornik smatra da je to znači da će se oni verovatno u narednim danima pojaviti na nebu te zemlje.
"Više nisu u pitanju meseci, sad su već u pitanju dani. Oni će biti odmah operativni praktično zato jer su piloti i verovatno i tehničko osoblje, koje radi na održavanju, već obučeni, tako da će to za ukrajinske odbrambene sposobnosti biti i od strategijskog značaja", ističe Lunić
I Starmer dozvoljava korišćenje raketa "Storm Shadow" za udare po Rusiji
Od jutrošnjih izjava vredi izdvojiti i onu novog britanskog premijera Kira Starmera koji je rekao da što se te države tiče, Ukrajina može da koristi i britanske rakete "Storm Shadow" za napade unutar Rusije. Dakle, nešto slično što je dozvolila i Amerika.
Rusija je odmah odgovorila, odnosno rekla da će odgovoriti ukoliko do toga dođe i da bi to bila nepotrebna eskalacija.
Viktor Orban je takođe tema ovog samita, posebno njegova poseta Putinu. NATO partneri kažu da tu nije bilo nikakve koordinacije sa njima.
S druge strane Evropska unija, odnosno lideri Evropske unije, kažu da Orban nema mandat da razgovara sa Putinom, a što se tiče samog Orbana, pošto je prethodno bio i u Kijevu, on očigledno smatra da je u mirovnoj misiji i u tu mirovnu misiju za Ukrajinu danas je pozvao i turskog predsednika Erdogana.
Očekuje se da će na samitu biti mnogo reči i o Kini, i o ratu u Gazi, o Severnoj Koreji, ali i da Zapadni Balkan neće biti toliko u fokusu.
Pretpostavlja se da će se ponoviti zaključci sa prethodnog NATO samita, a to su podrška stabilnosti na Zapadnom Balkanu, teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine i dobrim odnosima sa Srbijom.
Preporuka za vas
Komentari (0)