Igre 
Zapadni Balkan trči maraton s pokretnim ciljem: Države na članstvo u Evropskoj uniji čekaju u proseku više od 15 godina
Komentari11/07/2024
-17:32
Od kada je Mađarska preuzela predsedavanje Evropskoj uniji kao jedan od prioriteta je istakla je proširenje. Očekuje se održavanje samita EU – Zapadni Balkan i Evropske političke zajednice, a šef mađarske diplomatije Peter Sijarto je naveo da zemlje Zapadnog Balkana u proseku čekaju 15 godina i dva meseca na članstvo u EU. Ocenio je da je to "sramotno" i da se time narušava kredibilitet politike proširenja, dok se razmatra prijem po ubrzanoj proceduri za Ukrajinu.
Inače, Hrvatskoj je trebalo oko pet godina i osam meseci da potpiše ugovor o pristupanju EU. Ta zemlja je otvorila pregovore sa EU 3. oktobra 2005. godine, dok je poslednje poglavlje zatvorila u junu 2011. godine, kad je i odlučeno da će 1. jula 2013. godine postati članica.
Grupa od 10 zemalja, koju čine Češka, Estonija, Kipar, Litvanija, Letonija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovenija i Slovačka, koje su ušle u EU u maju 2004. godine, na to pristupanje su čekale između četiri i šest godina. Rumunija i Bugarska su počele pregovore o članstvu u februaru 2000. godine, a članice EU su postale u januaru 2007. godine.
Zanimljivo je da je Turska zemlja koja ubedljivo najduže čeka na vratima Evrope, jer je još 1959. godine podnela službeni zahtev za članstvo u tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici. Ta država je u decembru 1999. godine službeno priznata kao zemlja kandidat, dok je pregovore o članstvu počela u oktorbu 2005. godine, kao i Hrvatska.
Često se ističe da je evropska perspektiva zamalja Zapadnog Balkana potvrđena na samitu u Solunu 2003. godine, a koliko zapravo čekaju zemlje Zapadnog Balkana pred vratima Unije i kako izgleda njihov dosadašnji proces pregovora?
Kada su zemlje Zapadnog Balkana dobile status kandidata?
- Severna Makedonija: Decembar 2005.
- Crna Gora: Decembr 2010.
- Srbija: Mart 2012.
- Albanija: Jun 2014.
- Bosna i Hercegovina: Decembar 2022.
Albanija
Albanija je zvaničnu aplikaciju za članstvo u Evropskoj uniji podnela 2009. godine. U Mišljenju o prijavi Albanije Evropska komisija je 2010. godine ocenila da bi pre otvaranja pregovora ta zemlja trebalo da postigne odrđeni nivo usklađenosti sa kriterijumima za članstvo. Naročito je istaknuto da je potrebno da Tirana ispuni 12 ključnih prioriteta koji su navedeni kao deo Mišljenja.
U oktobru 2012 godine Evropska komiija preporučuje da se Albaniji dodeli status kandidata za članstvo u EU, ali pod uslovom da se sprovedu mere iz oblasti reforme pravosuđa i javne uprave. Zatražena je i revizija poslovnika u parlamentu. Status kandidata Albanija je konačno dobila u junu 2014. godine.
Povezane vesti
Bezuslovnu preporuku za otvaranjepristupnih pregovora sa Albanijom komisija je izdala četiri godine kasnije, u aprilu 2018. Međutim Evropski savet je u junu iste godine definisao put Albanije ka članstvu u Uniji koji zavisi od napretka u glavnim oblastima kao što su pravosuđe, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, obaveštajne službe i javna uprava.
profimedia
Potom je, u okviru Paketa proširenja koji je usvojen u maju 2019. godine Evropska komisija ponovila preporuku za otvaranje pregovora o pristupanju, a Evropski savet je u zaključcima iz juna iste godine “primio k znanju preporuku”.
Članovi Evropskog saveta su u martu 2020. podržali odluku Saveta za opšte poslove o otvaranju pristupnih pregovora sa Albanijom, a u julu 2020. godine nacrt pregovaračkog okvira je predstavljen državama članicama. U julu 2022. godine održana je Međuvladina konferencija o pristupnim pregovorima sa Albanijom. Komisija je započela proces skrininga.
Proces skrininga je konačnootpočeo u julu 2022. godine, a istog meseca sledeće godine Komisija je podnela Savetu izveštaj skrininga o Klasteru 1.
Bosna i Hercegovina
Kada je reč o Bosni i Hercegovini, to je zapadnobalkanska zemlja koja je najduže čekala na status kandidata. Građani Bosne i Hercegovine zapravo imaju bezvizni režim za putovanja u prostor Šengena još od 2010. godine, a Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je na snazi od juna 2015. godine. Međutim, odredbe tog sporazua se primenjuju od 2008. godine, što je dovelo do liberalizacije trgovine.
Bosna I Hercegovina je podnela zahtev za članstvo u EU u februaru 2016., A Evropska komisija je Mišljenje o zahtevu usvojila 2019. godine. U tom dokumentu je istaknuto 14 glavnih prioriteta koje zemlja mora da ispuni da bi otvorila pregovore o pristupanju.
Mišljenje Komisije i ključne prioritete Evropski savet je usvojio u decembru 2019. gdoine. U Mišljenju je sadržana sveobuhvatna mapa puta za duboke reforme u oblastima demokratije, vladavine prava, osnovnih prava i reforme javne uprave.
Povezane vesti
Tanjug/AP/Armin Durgut
Stvari za Bosnu i Hercegovinu počnju da se ubrzavaju u oktobru 2022. godine, kada komisija izdaje preporuku za status kandidata. Taj status zemlja dobija konačno u decembru.
Godinu dana kasnije Evropski savet je odlučio da otvori pristupne pregovore sa Bosnom i Hrercegovinom kada se postigne neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo. To telo je pozvalo Evropsku komisiju da ga izvesti o napretku Bosne i Hercegovine najkasnije do marta 2024. godine, u cilju donošenja odluke.
Upravo nadovezujući se na preporuku evropske komisije od 12. marta 2024. godine, Evropski savet odlučuje da otvori pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom. Evropska komisija je pozvana da pripremi pregovarački okvir sa ciljem da ga Savet usvoji onog momenta kada budu preduzeti svi relevantni koraci navedeni u preporuci Komisije od 12. oktobra 2022. godine.
Crna Gora
Parlament Crne Gore je 2006. godine proglasio nezavisnost zemlje od državne zajednice Srbaije i Crne Gore. Samo dve godine kasnije, Podgorica zvanično podnosi zahtev za članstvo u EU.
Evropska komisija je 2010. godina dala pozitivno mišljnje o aplikaciji Crne Gore, a identifikovano je sedam ključnih prioriteta koje je potrebno ispuniti da bi pregovori zvanično počeli. Evropski savet je dao status kandidata Crnoj Gori.
Proces pristupanja Cre Gore sa ciljem otvaranja pregovora u junu 2012. godine je pokrenut u decembru prethodne godine. Taj cilj je ispunjen i pristupni pregovori su otvoreni 29. juna 2012.
Nakon osam godina pristupnih pregovora otovrena su sva 33 pregovaračka poglavlja, od kojih su tri privremeno zatvorena.
video.consilium.europa.eu
Značajan dan za Crnu Goru bio je 27. jun 2024. godine kada je Crna Gora zvanično dobila pozitivan Izveštaj o proceni i ispunjenosti privremenih merila za poglavlja 23 i 24 (IBAR). Predsednik Vlade Milojko Spajić je posle toga naveo da je to “istorijski dan za Crnu Goru i da je potvrđeno da zemlja nezadrživo ide ka EU.
Severna Makedonija
Severna Makedonija je prva zamlja u regionu koja je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i to 2004. godine. Zemlja je podnela zahtev za članstvo u martu 2004. godine, a Evropski savet je status kandidata dodelio u decembru 2005.
Od oktobra 2009. godine Evropska komisija je stalno preporučivala da se otvore pregovori sa Severnom Makedonijom, ali je 2015. i 2016. godine preporuka uslovljena nastavkom implementacije sporazuma iz Pržina, ali i značajnim napretkom u implementaciji “hitnih reformskih prioriteta”.
U aprilu 2018. godine je Evropska komisija ponovila svoju bezuslovnu preporuku za otvaranje pristupnih pregovora, a isto se dešava i u maju 2019. godine.
Zapravo, put Skoplja ka EU je u velikoj meri bio blokiran vetom od strane Bugarske koja je insistirala da se prihvate njeni uslovi u vezi sa jezikom i istorijom. Za mnoge analitiačre su te blokade značile udarac za kredibilitet EU i bile su jedan u nizu dokaza da je sistem pristupanja zemalja Zapadnog Balkana u dubokoj krizi.
Pixabay
Konačno, u martu 2020. godine članovi Evropskog saveta su podržali odluku Saveta za opšte poslove o otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom, a u juču je nacrt pregovaračkog okvira predstavljen državama članicama.
Međuvladina konferencija je održana u julu 2022. godine, a Komisija je započela proces skrininga. Izveštaj o skriningu za Klaster 1je podnet Evropskom savetu u julu 2023. godine.
Srbija
Srbija je formalno aplicirala za članstvo u EU 2009. godine, a u martu 2012. je dobila status kandidata. U decembru sledeće godine je na snagu stupio Sporazum o stabilizciji i pridruživanju. Istovremeno je Evropski savet usvojio pregovarački okvir sa Sbijom i saglasio se da se u januaru 2014. godine održi prva međuvladina konferencija.
U decembru 2015. godine otvorena su prva pregovaračka poglavlja – Poglavlje 32 – Finansijski nadzor i Poglavlje 35 – Ostala pitanja, koji se bavi normalizacijom odnosa Beograda i Prištine.
Proces skrininga započeo je 25. septembra 2013. godine kada je u Briselu održan skrining za Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava, a 24. marta 2015. godine održavanjem bilateralnog skrininga za Poglavlje 33 – Finansijske i budžetske odredbe, završen je celokupan proces skrininga.
Nova metodologija pristupnih pregovora formalno je usvojena na sastanku Saveta za opšte poslove (GAC), 25. marta 2020. godine. Pregovaračka poglavlja su grupisana u šest tematskih klastera, što ujedno predstavlja i glavnu novinu. Prvi klaster poglavlja se odnosi na vladavinu prava, dok se ostali klasteri odnose na unutrašnje tržište, konkurentnost i inkluzivan razvoj, životnu sredinu i infrastrukturno povezivanje, poljoprivredu i kohezionu politiku i spoljnu politiku. Poglavlja 34 (Institucije) i 35 (Ostala pitanja) i dalje će biti tretirana zasebno.
profimedia
Republika Srbija je formalno prihvatila novu metodologiju u septembru 2020. godine. Nakon održanih rasprava i konsultacija, dokument o primeni revidirane metodologije proširenja na pristupne pregovore sa Crnom Gorom i Srbijom usvojen je na sastanku Saveta EU 6. maja 2021. godine, a prva međuvladina konferencija sa Srbijom, u skladu sa novom metodologijom, održana je 22. juna 2021. godine. Tom prilikom je konstatovano da je Klaster 1 otvoren, imajući u vidu da su sva poglavlja koja ga čine, otvorena u ranijem periodu. Međuvladina konferencija, na kojoj je otvoren Klaster 4 (Zelena agenda i održiva povezanost), održana je 14. decembra 2021. godine.
Na sajtu Narodne skupštine je navedeno aktuelno stanje po pregovaračkim poglavljima: Republika Srbija je do sada otvorila 22 pregovaračka poglavlja: 4 (Sloboda kretanja kapitala), 5 (Javne nabavke), 6 (Pravo privrednih društava), 7 (Pravo intelektualne svojine), 9 (Finansijske usluge), 13 (Ribarstvo), 14 (Transportna politika), 15 (Energetika), 17 (Ekonomska i monetarna politika), 18 (Statistika), 20 (Preduzetništvo i industrijska politika), 21 (Transevropske mreže), 23 (Pravosuđe i osnovna prava), 24 (Pravda, sloboda i bezbednost), 25 (Nauka i istraživanje), 26 (Obrazovanje i kultura), 27 (Životna sredina i klimatske promene), 29 (Carinska unija), 30 (Ekonomski odnosi sa inostranstvom), 32 (Finansijski nadzor), 33 (Finansijske i budžetske odredbe) i 35 (Ostala pitanja). Privremeno su zatvorena poglavlja 25 (Nauka i istraživanje) i 26 (Obrazovanje i kultura).
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto je najavio nedavno da će Mašarska tokom svog predsedavanja EU nastojati da otvara nova poglavlja sa Srbijom.
Komentari (0)