Evropa

Vest koja (ni)je dobra za EU: Zašto rezultati izbora u Francuskoj ipak brinu Evropljane, a posebno Nemačku

Komentari

Autor: Euronews, Politico

10/07/2024

-

15:32

Vest koja (ni)je dobra za EU: Zašto rezultati izbora u Francuskoj ipak brinu Evropljane, a posebno Nemačku
Vest koja (ni)je dobra za EU: Zašto rezultati izbora u Francuskoj ipak brinu Evropljane, a posebno Nemačku - Copyright Tanjug/AP/Jean-Francois Badias

veličina teksta

Aa Aa

"Najgore je izbegnuto" - to je rekao visoki zvaničnik EU, nakon proglašenja rezultata vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj, na kojima desničarska stranka Nacionalno okupljanje nije uspela da osvoji većinu, što su mnogi predviđali nakon prvog kruga izbora nedelju dana ranije. Umeto toga, desnica je završila na trećem mestu, iza levičarskog saveza i centrista Emanuela Makrona. Ipak, iako na prvi pogled dobra vest za Evropsku uniju, rezultati izbora u Francuskoj mogu da budu zapravo i loša vest.

Neuspeh Marin le Pen i Žordana Bardele da uhvate uzde francuskog parlamenta oduševiće mejnstrim proevropljane. Međutim, tu je dobrim vestima kraj, piše Politiko, jer je Francuska, pored Nemačke koja ima sopstvene unutrašnje probleme, sada uronjena u politički haos, a nijedna partija nije uspela da osvoji dovoljno mesta kako bi sama formirala većinu. Paraliza bi mogla da traje mesecima i da ošteti EU.

"Ako uskoro sve stane i u Parizu i u Berlinu zbog međunarodnih političkih nesuglasica, Evropa će zaista imati problem", rekao je još jedan evropski diplomata koji je želeo da ostane anoniman, prenosi Politiko.

Makron je, inače, bio veoma prisutan na evropskom frontu, bilo kada je reč o trgovinskoj agendi EU, zalagao se za ambiciozniji program industrijske odbrane i konkurentnosti ili bacio oko na veću stratešku autonomiju uoči potencijalnog drugog mandata Donalda Trampa kao predsednika SAD. Francuski predsednik je, međutim, sada rasejan problemima kod kuće, a koja god vlada na kraju da iznikne iz fragmentisanog francuskog parlamenta, malo je verovatno da će dugo biti stabilna.

Tanjug/AP/Mohammed Badra

 

Francuski političari će takođe imati na umu predsedničke izbore 2027. Udruživanje mejnstrim i levičarskih partija se možda neće ponoviti, a izbori 2027. mogli bi da rezultiraju time da budući francuski predsednik dođe iz redova desnice. 

"Nova vlada će se verovatno fokusirati na unutrašnja pitanja, a ne na spoljnu politiku. Međutim, francuska politika će ostati podeljena i teška za upravljanje, što će umanjiti uticaj Francuske na evropskoj i međunarodnoj sceni", rekla je Selija Belin iz pariske kancelarije Evropskog saveta za spoljne odnose.

Finansijski stručnjaci zabrinuti

Drugi krug francuskih parlamentarnih izbora sprečio je uspon desnice, ali politički pejzaž ostaje fragmentisan, bez stranke koja je obezbedila apsolutnu većinu, ostavljajući Francusku ranjivom na ekonomske neizvesnosti.

Neočekivani trijumf levičarskog Novog narodnog fronta, koji je obezbedio najviše poslaničkih mesta (182), pomerio je ravnotežu Narodne skupštine ulevo.

Tanjug AP/Thomas Padilla

 

Njen lider Žan Lik Melanšon zahteva mandat od predsednika Emanuela Makrona za formiranje nove vlade, ali je Makron zatražio od svog sadašnjeg premijera Gabrijela Atala da privremeno ostane kako bi osigurao stabilnost.

Nakon Novog narodnog fronta, Makronova centristička partija dobila je 161 mesto, a desničarsko Nacionalno okupljanje 142 mesta.

Fragmentirani parlament i potencijal za politički zastoj predstavljaju značajne rizike za ekonomsku stabilnost i rast Francuske.

Finansijski stručnjaci zabrinuti su zbog sposobnosti Francuske da sprovede neophodne reforme i održi svoj suvereni rejting, posebno zbog odnosa javnog duga prema BDP-u koji prelazi 110 odsto i zbog toga što Evropska unija stavlja Pariz pod proceduru prekomernog deficita, prenosi Euronews.

Brine i Nemačka

Uprkos tome što je nemački kancelar Olaf Šolc izrazio olakšanje zbog zamaha Francuske ulevo, istraživač nemačkog Saveta za spoljne odnose Jakob Ros kaže da su reakcije u Nemačkoj pomešane.

Tanjug/AP/Michael Kappeler

 

"Nemačka je, verujem, veoma zabrinuta zbog dela ove levičarske koalicije, ako ona zaista dođe na vlast", rekao je.

Žan Lik Melanšon, lider levičarske partije Nepokorena Francuska, u prošlosti je izražavao veoma antinemačka osećanja, a Nemačku je nazivao i "imperijalitičkom", prenosi Euronews.

Nemačka je zabrinuta zbog ekonomske i finansijske politike ako levičarska koalicija preuzme vlast. Francuska je već debelo zadužena, a levičarska koalicija dala je skupa predizborna obećanja koja će verovatno izazvati trvenja na nivou EU.

"Prošle godine je novi dug bio pet odsto bruto domaćeg proizvoda. I mnoga predizborna obećanja ove levičarske koalicije biće veoma skupa. Na primer, povećanje minimalne zarade i smanjenje starosne granice za odlazak u penziju na 60 godina. I Francuska i Nemačka moraju da se pozabave ovim problemima", dodao je Ros.

Kako piše Euronews, malo je verovatno da će ova pitanja ostati na domaćem nivou ili nivou EU, pošto su predviđanja stručnjaka da će na predsedničku poziciju SAD doći Donald Tramp. 

Ros je rekao da, uprkos tome što su nemački i francuski odnosi ojačani nakon što je Tramp prvi put izabran 2016. godine, moglo bi da bude nezgodno ako je "režim na vlasti u Francuskoj onaj koji nije mnogo povezan sa francusko-nemačkim odnosima. Vlada koja je delimično evroskeptična i veoma kritična prema NATO".

Preporuka za vas

Komentari (0)

Evropa