Пређи на садржај

Kalcijum-oksid

С Википедије, слободне енциклопедије
Kalcijum-oksid
Calcium oxide
Nazivi
IUPAC naziv
Kalcijum-oksid
Drugi nazivi
Živi kreč, pečeni kreč, negašeni kreč
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.013.763
EC број 215-138-9
Е-бројеви E529 (регулатор киселости, ...)
Гмелин Референца 485425
KEGG[1]
RTECS EW3100000
UNII
UN број 1910
  • InChI=1S/Ca.O
    Кључ: ODINCKMPIJJUCX-UHFFFAOYSA-N
  • InChI=1/Ca.O/rCaO/c1-2
    Кључ: ODINCKMPIJJUCX-BFMVISLHAU
  • O=[Ca]
Svojstva
CaO
Molarna masa 56,077 g/mol
Agregatno stanje Beli do bledo žutog praha
Gustina 3,35 g/cm3
Tačka topljenja 2572°C (2845 K)
Tačka ključanja 2850°C (3123 K)
reaguje
Rastvorljivost u kiselina rastvoran je
Rastvorljivost u metanol Nerastvoran je
Kiselost (pKa) 12.5
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja [1]
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasReactivity code 2: Undergoes violent chemical change at elevated temperatures and pressures, reacts violently with water, or may form explosive mixtures with water. E.g., phosphorusSpecial hazards (white): no code
0
3
2
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Kalcijum sulfid
Kalcijum-hidroksid
Drugi katjoni
Berilijum-oksid
Magnezijum-oksid
Stroncijum-oksid
Barijum-oksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Kalcijum-oksid (CaO, živi kreč, pečeni kreč) je bela, kaustična, alkalna kristalna materija na sobnoj temperaturi. Ovo hemijsko jedinjenje je u širokoj upotrebi.

Kalcijum oksid se obično formira termičkom dekompozicijom materijala kao što je krečnjak, koji sadrže kalcijum karbonat (CaCO3; mineral kalcita) u krečnjačkim pećima. To ostvaruje zagrevanjem materijala iznad 825 °C,[4] procesom kalcinacije ili pečenja kreča. Ovaj proces oslobađa molekul ugljen-dioksida (CO2). Pečeni kreč nije stabilan, i pre hlađenju spontano reaguje sa CO2 iz vazduha. Nakon dovoljno vremena, on će se potpuno konvertovati nazad u kalcijum karbonat.

Živi kreč ima relativno malu cenu. On i njegov derivat (kalcijum-hidroksid) su značajne hemikalije. Živi kreč proizvodi toplotnu energiju tokom formiranja hidrata:[5]

CaO (s) + H2O (l) ⇌ Ca(OH)2 (aq) (ΔHr = −63.7 kJ/mol of CaO)
  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  5. ^ U.S. Patent 3.955.554, Solar heating system.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]