Пређи на садржај

Bedakvilin

С Википедије, слободне енциклопедије
Bedakvilin
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije5,5 meseci
IzlučivanjeFekalno
Identifikatori
CAS broj843663-66-1 ДаY
ATC kodJ04AK05 (WHO)
PubChemCID 5388906
DrugBankDB08903 ДаY
ChemSpider4534966 ДаY
ChEBICHEBI:72292 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC32H31BrN2O2
Molarna masa555,505
  • COC1=NC2=C(C=C(Br)C=C2)C=C1[C@@H](C1=CC=CC=C1)[C@@](O)(CCN(C)C)C1=CC=CC2=C1C=CC=C2
  • InChI=1S/C32H31BrN2O2/c1-35(2)19-18-32(36,28-15-9-13-22-10-7-8-14-26(22)28)30(23-11-5-4-6-12-23)27-21-24-20-25(33)16-17-29(24)34-31(27)37-3/h4-17,20-21,30,36H,18-19H2,1-3H3/t30-,32-/m1/s1 ДаY
  • Key:QUIJNHUBAXPXFS-XLJNKUFUSA-N ДаY

Bedakvilin je organsko jedinjenje, koje sadrži 32 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 555,505 Da.[1][2][3]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 8
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 6,9
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -10,6
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 45,6
  1. ^ Matteelli A, Carvalho AC, Dooley KE, Kritski A: TMC207: the first compound of a new class of potent anti-tuberculosis drugs. Future Microbiol. 2010 Jun;5(6):849-58. doi: 10.2217/fmb.10.50. PMID 20521931
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).