Igre 
Rudarstvo bitno uticalo na razvoj ekonomije Evrope i sveta: "Hleb od sedam kora" i napredak uz pomoć "skrivenog" blaga
Komentari07/07/2024
-18:01
Rudarski hleb je od "sedam kora", najteže zarađen, a onaj koji ga donosi na sto prolio je litre znoja i suza. Na ovaj način je opisivan rizičan, ali plodotvoran, posao koji je mnogima doneo bogatstva. Jedna generacija je u rudarskom oknu kopala plemenite metale, minerale ili goriva, da bi sve ostale uživale blagotvorne posledice blagoslova koji je baš njihova zemlja dobila Božijim Promislom ili srećom.
Jedna od ikona jugoslovenskog socijalističkog samoupravljanja, Alija Sirotanović je ponosno istican na novčanici od 20.000 dinara, a ovu posebnu čast kao heroj rada je zaslužio svojom upornošću i vrednim radom. Prvi je oborio rekord sovjetskog heroja rada Alekseja Stahanova, te obesmislio njegove "stahanovce" kada je za sedmočasovnu smenu 24. jula 1949. godine zajedno sa svojom brigadom iskopao 152 tone uglja u jami "Rov vojvode Putnika", što je za čak 50 tona više od rekorda Stahanova.
Upornost, tvrdoglavost i želja da se uradi više, ga je odvela i u urbanu legendu, s obzirom na priču koja se pronosila prostorom bivše Jugoslavije da je prilikom susreta sa maršalom Titom od svih stvari koje je mogao da traži, Sirotanović zahtevao - veću lopatu.
Kasnije su stručnjaci i mediji pisali o ovoj urbanoj legendi, utvrdivši da Aliji sasvim sigurno nije trebala veća lopata, s obzirom na to da je ugalj u rudniku "Breza" kopao pneumatskom bušilicom, ali su Alija i njegova lopata ostali simboli nepokolebljivosti i upornosti.
Njegov rekord je samo dva dana kasnije oborio Nikola Škobić, i to za 14 tona, proslavljajući rudnik uglja "Breza" širom bivše zemlje, u kojoj je rudarstvo predstavljalo značajnu ekonomsku granu nakon Drugog svetskog rata, pre njega, ali i dalje u prošlost ovi prostori su bili poznati kao centar rudarske delatnosti, koja je donela uspone i snagu državama koje su ovde egzistirale, a što je posebno bio slučaj sa srednjovekovnom srpskom državom.
Rudarstvo u srednjovekovnoj Srbiji
Snaga srednjovekovne Srbije je počivala na poziciji koju je država zauzimala kao tampon zona između Istočnog rimskog carstva i Zapada, na kojoj je izgrađena kao jako utvrđenje, sposobno da nanese štetu moćnim susedima i da svoju snagu proširi tako da utiče na svetske tokove.
Ekonomija te države je u dobroj meri počivala na rudarstvu, kao grani koja je pomogla u snaženju vojske i valute. Sima Ćirković je u svojoj knjizi "Rabotnici, vojnici, duhovnici" pisao o rudarima Sasima, Germanima, koji su sredinom 13. veka dovedeni u Srbiju da rudare od strane kralja Stefana Uroša I, ali i da nauče Srbe kako da se bave ovom delatnošću.
Povezane vesti
profimedia
Srednjovekovna Srbije je najviše kopala rude olova, bakra, gvožđa, srebra i u manjoj meri zlata. Toponimi, tj. imena najviših srpskih planina govore o mestima na kojima su rude pronađene, pa tako imamo planine Kopaonik i Rudnik, dok je najznačajniji srpski srednjovekovni grad Novo Brdo, koji se nalazi istočno od Prištine, a severno od Gnjilana.
Novo Brdo je centar rudarstva na Balkanu, centar kovanja srpskog novca, samim tim centar srpske države, o čemu svedoči moćna tvrđava koja je odolela zubu vremena i istorijskih iskušenja, te je spomenik srpskog rudarstva i snage srpske države.
I njega su, kao i druge srpske rudnike, u dobroj meri oblikovali Sasi, koji su svoja znanja doneli iz svoje Saksonije, u današnjoj Nemačkoj, koja je do danas prepoznatljiva po rudnicima, rudama, rudarstvu i snazi ove delatnosti.
Istoriju evropskog rudarstva su oblikovali Sasi
Iako je celokupni Stari kontinent poznat kao "rudarsko okno", jedna regija je ipak dala najpoznatije i najveštije rudare, koji su od svojih nacija stvorili ekonomske i vojne gigante, koji do danas čine konglomerat najrazvijenijih nacija kolektivnog Zapada.
Saksonija, tj. zemlja Sasa (Saksonaca), se nalazila nešto severnije od današnjih saveznih država Saksonija i Saksonija-Anhalt u Saveznoj Republici Nemačkoj, i zauzimala je prostor krajnjeg severa Nemačke, delove Holandije i Dansku. Migracije stanovništva su Sase relocirale na teritoriju današnjih saveznih država, u kojima su nastavili svoju rudarsku delatnost.
Današnja Nemačka je zemlja sa najvećim zalihama lignita, koji je prva ruda koja je iskopavana na tlu Evrope, a pre svega je korišćena u svrhe grejanja, tj. proizvodnje toplotne energije. Značajne zalihe lignita postoje i u Srbiji, ali i širom Evrope. Osim njega, prisutan je i ugalj, koji je bio pokretačko gorivo industrije i u novom veku na evropskom kontinentu.
Euronews
Germanski Sasi su se specijalizovali za rudarstvo kao granu i nisu svoju delatnost ograničavali na lignit i ugalj, već su iskopavali i druge rude, a u jednom trenutku su se proširili i na prostore Britanskih ostrva, postajući srž anglosaksonske grupacije, koja je osnov engleske nacije. Njihova osnovna delatnost i na britanskim ostrvima je upravo bilo rudarstvo, koje je podignuto na najviši mogući nivo.
Povezane vesti
Na kraju krajeva, moćna engleska, tj. britanska mornarica bez vrednih ruda nikada ne bi postala gospodarem mora, što je imperiju učinilo jednom od najjačih državnih tvorevina u istoriji civilizacije.
Prepoznavajući potrebu za novim teritorijama, tj. resursima, mineralima, rudama, gorivima, ta moćna mornarica je osvojila i "Novi svet", postavši dominantna sila neotkrivenog kontinenta, koja je na njemu izgradila novi "El Dorado".
Američka "Zlatna groznica" je preokrenula tok istorije
Prva "zlatna groznica" novi kontinent je zahvatila početkom 19. veka u Džordžiji, ali nije dobila veći zamah. Novi "El Dorado", tj. mitski grad neslućenog blaga, otkriven je na prostoru Kalifornije sredinom 19. veka u blizini današnjeg Sakramenta, stvarajući na taj način mit o "američkom snu".
Povezane vesti
Hiljade i hiljade tragača, koji su sanjali "američki san" prema kojem bi relativno brzo i bez puno muke od siromaha i nadničara postali bogataši, pohrlili su u Kaliforniju da bi ručno kopali jedini plemeniti metal koji tokom istorije u najvećem delu planete zadržava vrednost, bez prevelikih oscilacija.
Slične "zlatne groznice" su zahvatile i Australiju, ali i druge delove Severne Amerike. Posebno je interesantno da se slična groznica, ali "dijamantska", desila i u Africi, na jugu kontinenta, u okolini današnjeg Johanesburga u JAR.
profimedia
Upravo "dijamantske", a u 20. i 21. veku groznice ka drugim plemenitim metalima, rudama i mineralima zahvataju veći deo "Crnog kontinenta", a zbog čega su gotovo sve zemlje ovog kontinenta u jednom trenutku bile predmet kolonizacije, u svrhu prikupljanja resursa.
U svim ovim pohodima manuelna radna snaga je odigrala ključnu ulogu u razvoju rudarstva, koje je posledično razvilo ekonomije kolonijalnih zemalja, ali i onih koje su rude kopali na matičnoj teritoriji. Pojavom novih tehnologija ekstrakcije nije u potpunosti prestala potreba za upotrebom manuelne snage, ali je značajno redukovan ovakav vid manipulisanja istom.
Štrajk rudara 1984. godine je udario u temelje jedne zemlje
Bez obzira na sve uslove i promene koje je rudarstvo doživelo tokom vekova, jedan događaj je pokazao snagu rudarskog sindikata, te snagu rudarskog sektora, koji je nepripremljenu ekonomiju mogao da odvuče na dno.
Nakon Drugog svetskog rata, 1947. godine, Velika Britanija je sve rudnike uglja u zemlji nacionalizovala, stavivši ih pod kontrolu "Nacionalnog odbora za ugalj" (NCB). Međutim, i do Drugog svetskog rata dešavalo se smanjene proizvodnje uglja na prostoru britanskih ostrva, čiji je ugalj jedna od glavnih ruda.
Inflacija uglja, tj. više proizvoda koji je pri uvozu jeftiniji nego što je cena domaće proizvodnje, iz godine u godinu je dovodila do smanjena proizvodnje, a desetine i stotine hiljada Britanaca su bili vezani za ovu granu privrede direktno ili indirektno.
Napokon, dolaskom na vlast konzervativke Margaret Tačer koja je prozvana "Čelična lejdi", odlučeno je da se smanji na minimum "prljava industrija", što je bio udar i na rudarstvo. Moćni engleski rudarski sindikati su u nekoliko navrata sprovodili velike prosteste, a najznačajniji je onaj iz 1984-85. godine kada je u štrajk stupilo više desetina hiljada rudara, a po nekim procenama i više stotina hiljada njih.
profimedia
Centar protesta je, prirodno, bio u Jorkširu, koji je bio i najznačajnije uporište rudarske industrije u Engleskoj.
Tokom protesta šestoro ljudi je izgubilo život, povređeno je na desetine protestanata i policajaca, dok je uhapšeno i posle procesuirano i osuđeno više hiljada demonstranata. Na kraju, Margaret Tačer je ostvarila svoj cilj, mnoge rudarske jame u Britaniji su zatvorene jer su bile "nerentabilne", a rudarska industrija i rudarski sindikati su izgubili moć koju su imali.
Ono što se dešavalo nakon 1985. godine je pad rudarstva kao grane ekonomije u celoj Evropi, a posebno u pogledu iskopavanja lignita i uglja, upravo zbog želje da se eliminišu fosilna goriva, tj. ugalj iz upotrebe. Ovom padu je svakako doprineo i priliv jefitnog i široko dostupnog tečnog prirodnog gasa sa Istoka, koji se tržišno otvorio za zapadnu Evropu nakon pada "željezne zavese".
Ipak, ono što se dešavalo tokom 20. i što se dešava u prve dve decenije 21. veka je automatizacija rudarstva, sa značajnim pozivima na prestanak korišćenja fosilnih goriva, tj. za prelazak na "zelenu energiju", a u isto vreme dešavaju se i pozivi na obnovu evropskog rudarskog sektora, da bi se smanjila zavisnost od minerala, ruda i metala koji se uvoze spolja.
Evropa mora da obnovi svoj rudarski sektor
Strah od nedostajućih materijala, sirovina i zavisnosti od uvoza istih, tera evropske lidere da uprkos gašenju rudarstva na kraju 20. veka, sada pozivaju na njegovu obnovu na tlu Evrope.
"Oživljavanje domaćeg rudarskog sektora u Evropi moglo bi da smanji zavisnost kontinenta od kineskih minerala retkih zemalja, kao i rizike kao što su nestabilnost cena i gubitak konkurentnosti. Evropski rudarski sektor je u padu već nekoliko decenija, zbog niza faktora: Početkom prošlog veka, Evropa je činila oko 40 odsto globalne rudarske proizvodnje. Sada, to je palo na 3 odsto. Rastuća dominacija Kine u proizvodnji baterija i retkih minerala i lancu snabdevanja je stalna pretnja Evropi, jer značajno doprinosi kineskom sektoru električnih vozila i čini kontinent, a i druge delove sveta, u velikoj meri zavisnim od Kine zbog ovih metala i minerala", pisao je Euronews.
Tanjug AP/Russia Emergency Situations Ministry press service via AP
Rat na istoku Evrope je takođe jedna od pretnji po energetsku stabilnost i održivost Evrope, smatra "Euronews".
"Ruska invazija na Ukrajinu, koja je izazvala čitav niz sankcija EU na rusku naftu i gas, naterala je kreatore politike da shvate koliko je EU zavisna od Moskve za energiju i naterala ih da se bore da pronađu raznovrsnije snabdevače. Kao takva, Evropska komisija se sada nada da će izbeći sličnu situaciju sa litijumom i drugim retkim mineralima, koji su od vitalnog značaja za zelenu tranziciju. Stoga je oživljavanje evropskog rudarskog sektora postalo važnije nego ikada", piše Euronews i nastavlja":
"Kao što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla najavljujući Evropski zakon o kritičnim sirovinama tokom svog govora o stanju u Uniji 2022. godine: 'Nikada ranije ovaj parlament nije raspravljao o stanju naše unije dok rat besni na evropskom tlu. Litijum i retki minerali će uskoro biti važniji od nafte i gasa. Naša potražnja samo za retkim mineralima će se povećati pet puta do 2030. godine. Moramo izbeći da ponovo postanemo zavisni, kao što smo uradili sa naftom i gasom'", rekla je fon der Lajen, prenosi portal.
Zakon o kritičnim sirovinama cilja na 30 sirovina koje je Evropska unija klasifikovala kao kritične zbog rizika u snabdevanju i ekonomskog značaja.
Srbija, prepoznajući svoje prednosti u razvoju zapostavljene rudarske delatnosti, pristupila je izradi Strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Srbije za period od 2025. do 2040. gdine, sa projekcijom do 2050. godine.
Srbija ide ususret budućnosti izradom Strategije upravljanja mineralnim resursima do 2050. godine
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je nedavno rekla da očekuje da Strategija bude završena u narednih devet meseci i spremna na usvajanje od relevantnih državnih organa, saopšteno je iz Ministarstva.
"Strategija je dokument koji treba da na sveobuhvatan način analizira stanje svih mineralnih resursa kojima raspolažemo, da sagleda gde smo danas i gde želimo da budemo, kojim treba da unapredimo kontrolu i upravljanje i odgovorimo potrebama razvoja rudarskog sektora", rekla je ministarka.
Ona je kazala da je Srbija zemlja koja je u prošlosti bazirala svoj razvoj na rudarstvu, a koja danas nema važeću strategiju za ovu oblast.
"Strategija treba da nam pokaže i kakva je uloga države optimalna da na najbolji način upravljamo našim mineralnim resursima, tako da imamo najviše koristi za naš privredni rast, uz najmanje štetnog uticaja na životnu sredinu. Posebno je važno da kroz ovaj proces osnažimo struku, čija reč treba da bude presudna", navela je ministarka.
TANJUG/ JP PEU RESAVICA/ GORAN NIKOLIC
Predstavnici Rudarsko-geološkog fakulteta istakli su da će na izradi nacrta Strategije biti angažovano više od 50 profesora i saradnika sa Rudarsko-geološkog fakulteta, kao i da će u analizi svih aspekata stanja i mogućnosti razvoja rudarskog sektora, strategija sagledati aktuelnu evropsku i svetsku praksu i najviše standarde na planu tehnoloških rešenja i koncepata održivog rudarstva.
"Stručnjaci Rudarsko-geološkog fakulteta kroz proces izrade strategije posebno će ukazati na rešenja u postojećem zakonodavnom okviru koja treba se unaprede, imajući u vidu da su planirane i izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima", navodi se u saopštenju.
Poseban deo strategije, kako se navodi, biće posvećen pitanjima u vezi sa zaštitom životne sredine, koja će biti razrađena i kroz Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Strategije na životnu sredinu.
Komentari (0)