XМЛ

XМЛ је кратица за ЕXтенсибле Маркуп Лангуаге - односно језик за означавање података. Идеја је била створити један језик који ће бити једноставно читљив и људима и рачуналним програмима. Принцип реализације је врло једноставан: одговарајући садржај треба се уоквирити одговарајућим ознакама које га описују и имају познато, или лако схватљиво значење. Формат ознака у XМЛу врло је сличан формату ознака у нпр. ХТМЛ језику. Данас је XМЛ језик врло раширен и користи се за различите намјене: одвајање података од презентације, размјену података, похрану података, повећавање доступности података и израду нових специјализираних језика за означавање. XМЛ је стандардизирани језик и за његову стандардизацију брине се Wорлд Wиде Wеб Цонсортиум.

Идеја језика за означавање података је да се корисни садржај уоквири одговарајућим ознакама. Ознаке би требале бити једноставно читљиве �� разумљиве и човјеку који их гледа у било којем програму за уређивање текста, а и рачунални програми који парсирају тај садржај требали би моћи на једноставан начин извадити одређене податке.

60их година 20. стољећа ИБМ је имао велик проблем с огромном количином различите техничке документације која се за сваку посебну намјену морала преписивати и наново уређивати за што су трошили огромну количину људских ресурса. Идеја до које су дошли била је први шире кориштени језик за означавање података. Корисни садржај уоквирио би се одређеним ознакама које це га описивати. Након што се то учини, за одређене намјене једноставно ће се повлачити садржаји одређеног типа. ГМЛ ознаке описивале су одређене дијелове документа као нпр. поглавља, важна поглавља, мање важна поглавља, листе, таблице итд. Кориштењем ГМЛа из истог садржаја могла се добити исписану различита документација, техничка, али и корисничка.

ГМЛ се показао као успјешан производ тако да је развој у том смјеру настављен. 80их година 20. стољећа Америцан Натионал Стандардс Институте (АНСИ) радио је на развоју стандарда језика за означавање података. Захтјеви којима су аутори покушали задовољити били су да настали производ буде довољно формализиран да може јамчити вјерност документа изворнику, довољно структуриран да се може носити с комплексним документима и довољно отворен да може подржати руковање великим количинама података. Настали језик назван је Стандард Генерализед Маркуп Лангуаге (СГМЛ) и 1986. објављен је као међународна норма ИСО 8879. Проблем СГМЛа, као и многих сличних производа који су развијани на такав начин, од стране организација за стандардизацију је што је био голем. Аутори су покушали покрити сваку могућу примјену језика и настали производ је био опширан, сложен за кориштење те због тога скуп у употреби. Због тих особина СГМЛ није био јако раширен у пракси и корисници СГМЛа биле су углавном велике компаније, државне службе и знанствене институције.

ХТМЛ је настао када је Тим Бернерс Лее изабрао један мали скуп ознака из СГМЛ скупа који је кориштен на ЦЕРНу и примјенио их на форматирање докумената. ХТМЛ је имао мали скуп ознака које су описивале основне дијелове документа. Програми који су тумачили структуру таквих докумената били су ХТМЛ прегледници.

Проблем ХТМЛа је што има мали скуп заданих ознака. Када се жели проширити с новим ознакама мора се мијењати стандард што га чини непрактичним. Осим тога, иако је ХТМЛ изворно замишљен као језик за описивање садржаја, због потреба и жеља тржишта те развоја прегледничких технологија (нарочито за времена "прегледничког рата" између Мицрософта и Нетсцапеа прошириван је нестандардним ознакама које су првенствено служиле за форматирање садржаја у смислу његовог приказа у интернет прегледнику. За описивање садржаја СГМЛ је бољи избор од ХТМЛа, али има велики недостатак што је прегломазан за кориштење и извршавање унутар интернет прегледника. Због тога је требало креирати језик који ће с једне стране бити довољно мален и једноставан да се може извршавати унутар интернет прегледника, а с друге стране довољно прилагодљив да се може проширивати корисничким ознакама. Посла израде спецификације таквог језика прихватио се почетком 90их година 20. стољећа Wорлд Wиде Wеб Цонсортиум. Жељели су развити језик који ће објединити једноставност ХТМЛа и изражајну снагу СГМЛа. На почетку су одредили су 10 циљева којих су се у развоју трудили придржавати:

1. XМЛ мора бити изравно примјењив преко интернета.
2. XМЛ мора подржавати широк спектар примјена.
3. XМЛ мора бити компатибилан с СГМЛ-ом.
4. Мора бити лако писати програме који процесирају (парсирају) XМЛ документе.
5. Број опционалних "феатуре-а" у XМЛ-у мора бити апсолутно минималан, у идеалном случају једнак нули.
6. XМЛ документи морају бити читљиви људима, те у разумној мјери једноставни
7. Стандард мора бити специфициран што прије
8. Дизајн XМЛ-а мора бити формалан и прецизан
9. Креирање XМЛ докумената мора бити једноставно
10. Сажетост код означавања документа XМЛ-ом је од минималног значаја

Wорлд Wиде Wеб Цонсортиум је 10. вељаче 1998. објавио прву верзију XМЛ препоруке.

<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<poruka>
	<za>Pero</za>
	<od>Kate</od>
	<naslov>Podsjetnik</naslov>
	<tijelo>Otiđi kupiti kruh</tijelo>
</poruka>

XМЛ документ се састоји од 2 дијела. Први дио је пролог или заглавље.

<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>

У њему се наводе подаци који описују XМЛ документ као што су верзија XМЛ препоруке према чијим правилима је документ направљен и кодну страницу. Ако се не наведе исправна кодна страница програми који баратају с XМЛ документом када наиђу на нестандардни знак (нпр. наше слово ч) јавити ће грешку.

Други дио је садржај документа у којем се налази корисни садржај омеђен XМЛ ознакама.

<poruka>
	<za>Pero</za>
	<od>Kate</od>
	<naslov>Podsjetnik</naslov>
	<tijelo>Otiđi kupiti kruh</tijelo>
</poruka>

Сваки XМЛ документ мора имати један коријенски или роот елемент који уоквирује комплетан садржај. Тај елемент описује XМЛ документ и нпр. каже "овај XМЛ документ је једна порука".

<poruka>
	
	...
	
</poruka>

Унутар коријенског елемента угнијежђени су сви остали.

XМЛ елементи описују одређени дио XМЛ документа. Састоје се од корисног садржаја омеђеног XМЛ ознакама. Садржај мора бити омеђен с лијеве и с десне стране почетном и завршном ознаком. Примјер XМЛ елемента

<naslov>Podsjetnik</naslov>

Овај елемент каже да је садржај унутар њега наслов наше поруке.

Почетна ознака је

<naslov>

Ознака има свој назив омеђен знаковима "трокутастих заграда" (< >).

Завршна ознака је

</naslov>

Завршна ознака идентична је почетној осим што с лијеве стране прије назива има косу црту.

Садржај овог елемента је

Podsjetnik

XМЛ елементи међусобно могу бити у односу родитељ-дијете (енг. парент-цхилд) или сестринском (енг. сиблингс).

Код односа родитељ-дијете један елемент хијерархијски је надређен другоме.

<poruka>
 ...
 <naslov>Podsjetnik</naslov>
 ...
</poruka>

У овом примјеру елемент порука је родитељ елементу наслов (надређен је елементу наслов). Каже се да је елемент наслов угнијежђени унутар елемента порука. У XМЛу елементи морају бити правилно угнијежђени што значи да не смије доћи до преклапања ознака.

Ово је неисправно

<poruka>
 ...
 <naslov>Podsjetnik</poruka>
 ...
</naslov>

Ово је исправно

<poruka>
 ...
 <naslov>Podsjetnik</naslov>
 ...
</poruka>

Код сестринског односа елементи се налазе на истој разини.

<naslov>Podsjetnik</naslov>
<tijelo>Otiđi kupiti kruh</tijelo>

У овом примјеру елемент и наслов и тијело хијерархијски се налазе на истој разини.

XМЛ атрибути нуде податке који додатно описују XМЛ елементе. Подаци који се наводе као атрибути могу бити занимљиви човјеку који гледа садржај XМЛ документа (нпр. име особе која је креирала поруку) или рачуналном програму који парсира XМЛ документ (нпр. врста и величина фонта којим се треба приказати садржај поруке на екрану). Атрибути имају свој назив и вриједност која се наводи под наводницима.

<poruka>
	<za font_face="Arial" font_size="10">Pero</za>
	<od font_face="Arial" font_size="10">Kate</od>
	<naslov font_face="Arial" font_size="14">Podsjetnik</naslov>
	<tijelo font_face="Arial" font_size="10">Otiđi kupiti kruh</tijelo>
</poruka>

Око кориштења атрибута унутар XМЛ документа постоје 2 струје мишљења. Једна струја заступа "чистоћу елемената" и сматра да се атрибути не би смјели користити за обогаћивање смисла садржаја. То у пракси значи да се нпр. као атрибут нашег XМЛ документа поруке не би смјело наводити име особе која је аутор поруке већ би се то требало навести као посебан елемент у документу. Атрибути су дозвољени само за додавање додатних информација које служе програмима за парсирање XМЛ докумената да на жељени начин прикажу садржаје. Према њиховом мишљену нпр. дозвољен је атрибут који описује врсту и величину фонта јер он ништа не додаје у основну информацију наше поруке. Он само помаже да се порука на одговарајући начин прикаже на одређеном медију. Друга струја сматра да се атрибути могу слободно користити за додавање корисних информација у XМЛ документ јер се тиме смањује инфлација елемената. Према њиховом мишљењу сасвим је у реду да се у XМЛ документ додају атрибути који носе корисни садржај. Наш XМЛ документ из примјера могао би према њима изгледати и овако

<poruka za="Pero" od="Kate">
	<naslov>Podsjetnik</naslov>
	<tijelo>Otiđi kupiti kruh</tijelo>
</poruka>

• на почетку документа мора се навести пролог у којем се наводи верзија XМЛ препоруке према чијим правилима је документ направљен

<?xml version="1.0"?>

• уколико се у садржају XМЛ документа користе нестандардна слова неенглеске абецеде потребно је навести и кодну страницу која се користи јер ће без ње јавити грешку.

<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>

• сваки XМЛ елемент мора имати почетну и завршну ознаку

<naslov>Podsjetnik</naslov>

• XМЛ ознаке су "цасе сенситиве" односно разлику мала и велика слова

podsjetnik <> PODsjetnik

• сви елементи морају бити правилно угнијежђени

Ово је неисправно

<poruka>
 ...
 <naslov>Podsjetnik</poruka>
 ...
</naslov>

Ово је исправно

<poruka>
 ...
 <naslov>Podsjetnik</naslov>
 ...
</poruka>

• Сваки XМЛ документ мора имати један коријенски или роот елемент који уоквирује комплетан садржај. Тај елемент описује XМЛ документ и нпр. каже "овај XМЛ документ је једна порука".

<poruka>
	<za>Pero</zaKoga>
	<od>Kate</odKoga>
	<naslov>Podsjetnik</naslov>
	<tijelo>Otiđi kupiti kruh</tijelo>
</poruka>

• вриједности атрибута морају се наводити под наводницима

Ово је неисправно

<za font_face=Arial font_size=10>Pero</zaKoga>

Ово је исправно

<za font_face="Arial" font_size="10">Pero</zaKoga>

• називи елемената
  • могу садржавати слова, бројеве и посебне знакове
  • морају почињати словом
  • не смију почињати текстом xмл нити XМЛ
  • не смију садржавати празнине
  • требало би избјегавати кориштење знакова - и .

<23naziv>  </23naziv>
<XML-NAZIV>  </XML-NAZIV>
<naziv 23> </naziv 23>
<naziv.xml> </naziv.xml> 

<naziv>  </naziv>
<NAZIV>  </NAZIV>
<naziv_23> </naziv_23>
<naziv_xml> </naziv_xml> 

• у тексту се могу користити и једноструки и двоструки наводници, битно је само да се не преклапају

<tekst>Ovo je "stvarno 'dobar' dan"</tekst>

• коментари се приказују помоћу посебне ознаке

<!-- ovo je komentar --> 

• када је потребно навести садржај у којем се налазе контролни знакови а желимо их протумачити као обичан текст користи се посебна наредба ЦДАТА (цхарацтер дата) секција. Читав текст унутар ЦДАТА дијела документа интерпретира се као обичан текст. Синтакса ЦДАТА наредбе наслијеђе је СГМЛа

<![CDATA[ Ovaj tekst se treba shvatiti kao običan <tekst>, a ne kao početak elementa <tekst> ]]>

• знакови који у XМЛ-у имају посебно значење у тексту се морају приказивати на посебан начин, знаковним или нумеричким кодовима који на почетку имају знак & (амперсанд), а на крају точку-зарез

<
>
&
'
"

<
>
&
'
"

XМЛ документ који је креиран у складу са синтаксним правилима је формално исправно креиран (Wелл Формед). Осим те формалне исправности, исправност XМЛ документ се може контролирати у односу на прописану схему. Схема одређује које елементе смије садржавати XМЛ документ те редослијед и број тих елемената. Исправност се проверава у односу на одређену Доцумент Тyпе Дефинитион (ДТД) или XМЛ сцхему. Документ схеме се наводи у заглављу XМЛ документа.

Повезивање XМЛ документа с ДТД схемом

<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<!DOCTYPE poruka SYSTEM "PorukaPodsjetnik.dtd">
<poruka>
	<za>Pero</za>
	<od>Kate</od>
	<naslov>Podsjetnik</naslov>
	<tijelo>Otiđi kupiti kruh</tijelo>
</poruka>

Повезивање XМЛ документа с XМЛ сцхемом

<?xмл версион="1.0" енцодинг="УТФ-8"?>
<порука xмлнс="http://hr.wikipedia.org" xмлнс:xси="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xси:сцхемаЛоцатион="порука.xсд">
<порука>
	<за>Перо</за>
	<од>Кате</од>
	<наслов>Подсјетник</наслов>
	<тијело>Отиђи купити крух</тијело>
</порука>

XМЛ и ХТМЛ синтаксно су слични, иако су развијени с различитим намјенама. XМЛ је првенствено развијен за описивање података. XМЛ не ради ништа осим што описује податке. Ознаке код XМЛа су слободне и корисници их морају сами смислити и креирати. У ХТМЛу постоји предефинирани скуп ознака које углавном служе за приказивање садржаја у интернет прегледнику на одговарајући начин. Синтаксна правила XМЛа врло су строга и ако документ није форматиран у складу с њима, рачунални програм неће моћи прочитати XМЛ документ. С друге стране ХТМЛ документ који је синтаксно неисправан већина интернет прегледника ће уредно прочитати и покушати протумачити на најбољи могући начин из исправних информација. ЕXтенсибле ХyперТеxт Маркуп Лангуаге (XХТМЛ) је нови стандард развоја ХТМЛ језика у складу са строжим правилима XМЛа. Намјена тог језика је да с временом у потпуности замјени стари ХТМЛ стандард.

XМЛ је језик намијењен опису података и у себи не носи информације о томе на који начин се одређени подаци требају приказати. То се може направити помоћу одговарајућих атрибута, али у том случају потребан је посебан рачунални програм који ће на одговарајући начин протумачити те атрибуте. Када се XМЛ документ гледа у интернет прегледнику приказује се као обичан текстуални документ. Неки интернет прегледници приказују стабло на којем се кликом на одговарајући чвор њему подређене гране могу приказати или сакрити од приказивања. Желимо ли приказати садржај у одговарајућем формату, то можемо направити на неколико начина:

• позвати XМЛ садржај унутар ХТМЛ документа. У Интернет Еxплорер интернет прегледнику помоћу неслужбене <xмл></xмл> ознаке могуће је унутар ХТМЛ документа уметнуту садржај XМЛ документа (тзв. податковни отоци (дата исландс). У другим интернет прегледницима могуће је учитати садржај помоћу ЈаваСцрипт програма.

• у XМЛ документу навести назив ЦСС датотеке која га форматира на одговарајући начин. Повезивање се ради унутар заглавља XМЛ документа.

<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<?xml-stylesheet type="text/css" href="poruka.css"?>
<poruka>
	<za>Pero</zaKoga>
	<od>Kate</odKoga>
	<naslov>Podsjetnik</naslov>
	<tijelo>Otiđi kupiti kruh</tijelo>
</poruka>

• у XМЛ документу навести назив XСЛТ датотеке која га форматира на одговарајући начин

<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<?xml-stylesheet type="text/xsl" href="poruka.xslt"?>
<poruka>
	<za>Pero</zaKoga>
	<od>Kate</odKoga>
	<naslov>Podsjetnik</naslov>
	<tijelo>Otiđi kupiti kruh</tijelo>
</poruka>

Унутар ХТМЛ документа садржај се може одвојити од презентације. На такав начин wеб дизајнери имају већу слободу у форматирању и промјенама изгледа wеб страница. Када се промјени изглед wеб странице, не мора се мијењати њезин садржај. Садржај би се чувао унутар XМЛ документа, а ХТМЛ документ служио би за презентацију тога садржаја.

XМЛ документ је обична текстуална датотека. Њезин садржај је видљив и приступачан човјеку, без икаквог посебног програма као и сваком рачуналном програму који може читати текстуалне датотеке. Размјена између сустава на различитим платформама најчешће иде на начин да један сустав испише своје податке у договореном формату у текстуалну датотеку, а други сустав их прочита. Формат тих датотека обично је био позицијски (сви подаци у једном ретку, а сваки податак има одређену дуљину) или делимитерски (подаци раздвојени посебним знаком - делимитером нпр. зарез или точка-зарез). Проблем код тога је што је за сваку посебну размјену потребно радити нови формат према договору страна у размјени. осим тога ти формати су неинтуитивни. Када погледате текстуалну датотеку у позицијском формату без документације тога формата нећете моћи нити наслутити какви подаци се у њој налазе. XМЛ омогућује да свака страна опише податке које има, односно оне које им требају одговарајућим ознакама које су читљиве и човјеку и које доста добро описују податак који се унутар одређене ознаке налази.

XМЛ документ описује садржај и као такав може се користити за његову похрану. Најједноставнији начин је изравна похрана у текстуалне датотеке које се спремају на диск. Подаци из датотека могу се читати изравно, кориштењем обичног програма за уређивање текста или кориштењем неког од посебних програма за рад с XМЛ подацима. Нешто напреднији начин похране је да се XМЛ елементи похрањују у релацијску базу података. Недостатак тог приступа је да релацијска структура базе не одговара хијерархијском приступу XМЛ докумената. Због тога су се почеле креирати посебне XМЛ базе података које су својим начином рада посебно прилагођене похрани и раду с XМЛ подацима.

XМЛ податке похрањује у обичну текстуалну датотеку која је читљива готово на свакој платформи. Формат је јасно видљив и једноставно је направити рачунални програм који ће на одговарајући начин интерпретирати податке. Постоји неколико иницијатива с идејом да се за похрану података умјесто затворених бинарних формата (нпр. доц, xлс,...) за похрану података користи XМЛ формат. Данас све више рачуналних програма користи тај формат за похрану података.

XМЛ је језик али и платформа која служи за стварање нових, специјализираних језика за означавање. Неки од језика који су креирани из XМЛа

• Wирелесс Маркуп Лангуаге (WМЛ) је језик који се користи у WАП мрежама за приступ интернету с пријеносних уређаја (мобитела, ручних рачунала,...)
• МатхМЛ је језик који омогућује једноставно кодирање математичких израза с циљем једноставне размјене, приказивање и кориштење на wеб страницама
• Усер Интерфаце Маркуп Лангуаге (УИМЛ) је језик намијењен моделирању корисничких сучеља рачуналних програма
• Цхемицал Маркуп Лангуаге (CML) је језик намијењен приказу кемијских формула
• ХелпМЛ (Хелп Маркуп Лангуаге) је језик намијењен опису докумената помоћи.

• XПатх је језик који омогућује једноставније претраживање садржаја у XМЛ документу.
• XQуерy је упитни језик за претраживање XМЛ документа. Он је за XМЛ исто оно што је СQЛ за релацијске базе података
• XСЛТ је језик који омогућује трансформације XМЛ докумената из једног формата у други (нпр. из XМЛа у XХТМЛ)
• XСЛ-ФО је језик који служи за форматирање излазног резултата XМЛ документа
• XМЛ Линкинг Лангуаге је језик који описује стандардни начин креирања хиперлинкова у XМЛ документима
• XМЛ Поинтер Лангуаге је језик који описује стандардни начин на који хиперлинкови показују на одређено мјесто унутар XМЛ документа
• XМЛ Доцумент Објецт Модел (ДОМ) је сучеље које омогућује рачуналним програмима приступ и ажурирање садржаја и структуре XМЛ документа
• СОАП је једноставан протокол базиран на XМЛу који омогућује апликацијама размјену података у текстуалном облику преко ХТТП протокола
• Wеб Сервицес Десцриптион Лангуаге (WСДЛ) је језик базиран на XМЛу који омогућује опис wеб сервиса и сучеља за њихово кориштење
• Реаллy Симпле Сyндицатион (РСС) је начин за дистрибуцију садржаја с једног wеб-а на друге помоћу XМЛа
• Wирелесс Апплицатион Протоцол (WАП) је протокол развијен с намјером приступа интернетским садржајима помоћу пријеносних уређаја (мобитела, ручних рачунала и сл.)
• XМЛ Сигнатуре дефинира синтаксу и правила за креирање дигиталног потписа XМЛ садржаја
• XМЛ Енцрyптион дефинира синтаксу и правила за шифрирање XМЛ садржаја

• једноставно је читљив и човјеку у обичном текстуалном едитору и рачуналу
• XМЛ документ је обична текстуална датотека читљива на свакој платформи која може читати текстуалне податке. То га чини неосјетљивим на технолошке промјене јер без обзира на напредак технологије, текстуални подаци ће још јако дуго остати нешто што ће сваки рачунални сустав требати моћи прочитати
• подржава Уницоде и омогућује приказ текста на свим данас познатим језицима
• формат је самодокументирајући. Ознаке описују садржај који се налази унутар њих.
• има строга синтаксна правила тако да је једноставно контролирати исправност насталог документа. Рачунални програми који обрађују документ због тога могу једноставно обрађивати XМЛ садржај
• међународно прихваћен стандард. Многи произвођачи програма су га прихватили и користе у својим производима
• хијерархијска структура је погодна за описивање многих садржаја (али не и свих!)
• компатибилан је са СГМЛом који се користи од 80их година 20. стољећа, а за СГМЛ постоји доста рачуналних програма који га могу обрађивати. тако да када је XМЛ стандард објављен већ је постојала одређена база корисника који нису готово ништа морали учити о новом језику нити креирати нове програме већ су га једноставно усвојили

• синтакса је редундантна и опширна што може замарати и збуњивати особу која чита XМЛ документ. рачунални програм који обрађује документ морати ће обрадити велику количину података што ће га дјеломично успорити
• да би документ био довољно добро "самоописан" називи ознака морају бити довољно прецизни што доводи до дугих "кобасичастих" назива (нпр. у неком документ није довољан опис податка Име_и_презиме јер то може бити име и презиме особе која је креирала документ, али и особе на коју се слог односи, особе којој се документ шаље,... Није довољно ослонити се на "самоописивање" садржаја
• редунданција и велика количина података стварају велике захтјеве за пропусности мреже (иако то данас углавном више није проблем)
• програми који обрађују XМЛ податке су доста сложени јер морају обрађивати велике количине угнијежђених података у више разина
• недостатак формално прописаних формата за податке може стварати проблеме ако судионици у размјени нису добро описали (нпр. да ли се децимални бројеви приказују с децималном точком или зарезом
• похрана XМЛ података у релацијске базе података није природан начин и то доводи до смањења перформанси сустава који користе такав начин похране. С друге стране XМЛ базе података које су развијене за похрану XМЛ података још су у фази развоја
• Још о недостацима XМЛа

Постоје 2 верзије XМЛа. Прва XМЛ 1.0 иницијално је креирана 1998. године. До данас је имала неколико мањих ревизија. Широм је прихваћена и још и данас се препоручује за кориштење. Верзија XМЛ 1.0 базира се на филозофији да је забрањено све што није дозвољено. С развојем других стандарда на које се ослања (првенствено Уницоде који је у међувремену с верзије 2.0 дошао до верзије 4.0 долазило је првенствено на великим суставима (ИБМ маинфраме) до одређених проблема јер се нису могли користити они знакови коју у вријеме дефинирања стандарда нису постојали. Друга верзија XМЛ 1.1 иницијално је објављена 2004. године и има одређена својства која олакшавају рад програмима на великим рачуналима. Њезин приступ је да је дозвољено све што није забрањено. На такав начин омогућује се кориштење свих будућих Уницоде знакова који ће се било када у будућности дефинирати. Због своје раширености углавном се још увијек користи верзија XМЛ 1.0 јер је задовољавајућа за већину корисника. Корисници на великим рачуналним серверима који имају проблема с ограничењима верзије XМЛ 1.0 углавном су прешли на кориштење верзије XМЛ 1.1

• XеМЛ.нет Архивирано 2018-03-16 на Wаyбацк Мацхине-у
• W3Ц страница о XМЛу
• W3Ц XМЛ 1.0 препорука
• W3Ц XМЛ 1.1 препорука
• Мноштво информација о XМЛу
• Научите XМЛ
• XМЛ Јава Архивирано 2014-04-07 на Wаyбацк Мацхине-у

XМЛ на Wикимедијиној остави