Фосил

Фосил (лат. фондере - копати, фоссус - ископан) је остатак живота из геолошке прошлости. У српскохрватском језику фосили се називају окаминама, јер се ради о животињским или биљним остацима који су петрофисани, односно окамењени (сачувани у изворном положају и облику на мјесту гдје је мртви организам одложен). Животињске кућице могу бити временом отопљене, а простор који су испуњавале у седименту испуњен нпр. калцитом. Изворни облик је утиснут у стијену у фази њезине дијагенезе, тј. прије коначног петрифисања, те накнадно испуњен другим материјалом. Код биљака вриједи сличан процес, посебно код утискивања остатака лишћа у слојевима лапора, угљена. За очување фосилних остатака важно је одлагање организама у релативно мирној, енергетски слабо активној, воденој средини. Затим да је та средина повољна за очување биолошке твари, а најчешће су то средине с мало или потпуно без кисеоника (анаеробне).

На крају, пожељно је да је ступањ дијагенезе и новог седиментанисања релативно велик у кратком времену, а како би се чим прије створили увјети за повећање тлака налијежућих седимената, те литификацију дубљих наслага у облику што више налик стању напосредно након таложења. Сви живи организми су потенцијални фосили, но сачувано их је врло мало. Најчешћи фосили су тврди делови биљака и животиња. Меко ткиво је врло ријетко фосилисано. Понекад је знаност о фосилима, палеонтологија, изузетно важна за наше разумијевање живота.

Проучавање еволуције станишта и животних заједница важан је дио палеонтологије.

1. Након смрти меки дијелови Трицераптоса брзо се разграђују, а остаје само тврди костур и рогови.
2. Тијеком времена кости доспијевају под дебеле слојеве седимента и отврдњавају претварајући се у фосил.
3. Седиментни слојеви претварају се у стијену. Могу се издигнути или преклопити те тако настају планине.
4. Ерозијом на површини избијају кости. Палеонтолози могу скупити и проучавати остатке диносаура.
5. Фосили се проучавају у готово свим дијеловима свијета. Проучавају их знанственици звани палеонтолози.

Фосили могу бити микроскопске биљке и животиње као и големе кости диносаура. Могу остати скоро непромењени или их могу замјенити минерали.

Фосили краљежњака грађени су од многих дијелова и обично се проналазе само поједини дијелови. Ако постоје одговарајући увјети, може бити сачуван и цели костур.

Јантар је фосилисана с��ола дрвета и често садржи ухваћеног кукца и друге малене животиње и биљке. Фосилисано дрвеће може се сачувати као калуп коре. Унутрашњост иструне и замјени ју пијесак. Окамењивање чешера се догоди када вода богата силицијем кристализира у станицама чешера. Амонити су се налазили у ери мезозоика када су мора била пуна мекушаца. Њихове љуштуре биле су грађене од минерала аргонита и често су их теком фосилисања замјенили други минерали. Вулкански пепео се брзо претвара у стијену. Закопана биљка или животиња може иструнити и оставити шупљину која се испуњена гипсом претвара у одљев.

Фосил на Wикимедијиној остави