Зашто древне римске статуе немају главе: Разлог ће вас изненадити

Осим оштећења изазваних временским утицајем, изложености различитим околинама, ерозији и занемаривању које су ове скулптуре од различитих камена и мермера морале да издрже током векова, ово није једини разлог зашто многе фигуре немају главу.

У ствари, Римљани би повремено намерно уклањали главе са статуа. Другим речима, постоје древне исклесане фигуре које су откривене онако како су их вероватно оставили сами Римљани.

Али зашто би "уништавали" ова уметничка дела? Одговор је једноставан: Старе римске статуе имале су замењиве главе, јер је то било најпрактичније решење.

На пример, једна мермерна статуа седеће жене из 2. века дизајнирана је тако да може да приказује или царицу Фаустину Старију или богињу Јунону (Хера у грчкој митологији).

Ово је било посебно корисно када је нови цар преузео власт, посебно ако је претходни цар био недовољно вољен и популаран или ако је био политички противник новог владара, те је ово био начин да се његов лик "избрише" из историје.

Статуе би се онда вајале тако да би се главе могле лако заменити, па би иста статуа наставила да буде јавно изложена. Ово је штедело време, али је било и много мање мукотрпног посла за вајаре.

За савремене стручњаке је велики изазов да упореде и споје бројна скулптурална тела са њиховим оригиналним главама, или са било којом од замена које су им касније уграђене, пошто су многе статуе откривене потпуно без главе.

Иако је ово компликован подухват, историчари су успели да споје нека скулптурална тела са њиховим главама. Један такав пример догодио се 2016. године, када је Гети музеј у Лос Анђелесу успешно поново спојио 2.000 година стару мермерну статуу огрнуте жене са претходно несталом главом.

Уметнички избор

Иако је ова метода састављања скулптура првенствено била функционална, данас је постала уметнички печат овог древног доба. Упркос напорима историчара да поново саставе древне статуе до тачке завршетка, многе од ових скулптура постале су иконе у свом недовршеном стању.

На пример, Ника са Самотраке, древна грчка скулптура која датира из 2. века пре нове ере, постала је симбол острва на којем је пронађена, упркос томе што јој недостају глава и руке.

Модерни уметници који производе скулптуре инспирисане класичним стилом реинтерпретирали су значење несталих глава и удова са статуа, бирајући да намерно обликују уметничко дело на овај начин, ради симболичког ефекта.