Luigi's Mansion 2 HD - Recenzija

Od “zelenog Maria” sa kojim igraju mlađi brat ili sestra do prepoznatljivog Luiđija bio je dug put, ali Mariov brat je još pre nekoliko generacija dobio i svoju igru od koje je nekako nastao i čitav serijal. Luigi's Mansion kao jedan od prvih naslova za GameCube-u 2001. godine je od manje poznate polovine Super Mario Bros-a napravio uplašenog isterivača duhova. Bila je to veoma unikatna igra koja je dosta kasnije dobila i dva nastavka, Luigi's Mansion 2 na 3DS-u 2013. kao i relativno nedavno Luigi's Mansion 3 za Switch 2019. godine.

Luigi's Mansion 2 HD koji je upravo stigao zasniva se na drugom nastavku koji je na nekim tržištima bio poznat i kao Luigi's Mansion: Dark Moon, igri koja je do sada bila ekskluzivna samo Nintendo 3DS sistemu. Jasno je da je 3D stereoskopska grafika u ovom remasteru morala da bude izbačena ali i da bude zamenjena novim detaljnijim modelima čineći vizuale u igri bliže onome što bi očekivali od naslova za Switch danas. Da li nova lepša grafika može dovoljno da osveži igru koja je u suštini ostala ista kao na prethodnom Nintendovom portable sistemu? Hajde da vidimo.

Iako sam veliki fan Nintendo igara, nekako sam uspeo da preskočim ceo ovaj serijal, tako da je ovaj upravo objavljeni HD rimejk drugog Luigi's Mansiona bio i moje prvo iskustvo sa ovim serijalom. Ipak, neke stvari moramo da stavimo u perspektivu ovde... kada je bio nov Luigi's Mansion 2 bio je 12 godina mladji od prvog dela i još tada je ciljao na nostalgiju igrača koji su igrali original na GameCube-u - što je čak i tada bilo poprilično davno. Pa šta reći sada kada je skoro još toliko godina prošlo od nastavka do danas? Okej, zbog toga igra ima novu grafiku u stilu skorijih Nintendovih remake/remaster projekata, ali gameplay i sadržaji su ostali isti jer u suštini nema novih lokacija, duhova ili bilo čega dodatnog. Opet, meni lično to nije predstavljalo nikakav problem jer prethodne igre nisam igrao, ali ako ste recimo pre par godina izgustirali treći deo ili vam je sećanje na 3DS nastavak i dalje sveže, postoji dobra šansa da nećete deliti isto oduševljenje sa mnom.

Nivoi će uglavnom biti fokusirani na relativno kratke zadatke koje treba izvedete, da očistite određene sobe od duhova ili pronađete predmete

Većina igre se odvija po ukletim kućama i drugim spooky lokacijama, ali nivoi će uglavnom biti fokusirani na relativno kratke zadatke koje treba izvedete, da očistite određene sobe od duhova ili pronađete predmete, i tako otključate nove prostorije i put dalje. Ovakva struktura igre jasno otkriva portable poreklo ovog nastavka, ali ako planirate tako da ga igrate i na Switchu to i nije neka mana. Ipak, fanovi serijala tvrde da treći deo i dalje deluje kao "prava" velika igra u poređenju sa ovim ulepšanim 3DS portom koji baš ništa od novina iz najnovije igre nije usvojio.

Luiđi sa svojim usisivačem moze da hvata duhove ali i da uvlačenjem ili izduvavanjem vazduha utiče na okolinu. Odavno nisam video igru u kojoj je moguće toliko interaktovati sa baš svim objektima na smislen način, bez divlje "glitch fizike”. Tu je još par trikova sa kojima je moguće otkriti nevidljiva vrata i predmete, tako da ćete svaku prostoriju detaljno istraživati, a u neke se i vraćati više puta kada dobijete nove moći. Naravno komični duhovi su glavna atrakcija i oni će umeti da iskaču na razne blesave načine, ali vas nikada neće stvarno uplašiti. Nikada se nećete preseći od nekog "jump scare" momenta ali ne mogu da kažem da igra nema neku specifičnu creepy atmosferu koja je i vrlo zabavna, nešto kao neka family friendly verzija kuće strave.

Gameplay koji sadrži lutanje po kući od sobe do sobe dok tražite predmet koji će rešiti zagonetku i otključati vam sledeće prostorije me je veoma podsetio na prve Resident Evil igre

Ako zanemarimo usisivač, duhove i ostale specifičnosti Luigi's Mansiona, gameplay koji sadrži lutanje po kući od sobe do sobe dok tražite predmet koji će rešiti zagonetku i otključati vam sledeće prostorije me je veoma podsetio na prve Resident Evil igre. Definitivno ima tu neke old-school zajedničke japanske inspiracije sličnim igrama na koje se i prvi Capcom survival horor ugledao, svakako to je taj Mansion momenat. Za razliku od kuće pune zombija, ovde ćete zbog strukture igre neke misije želeti da ponovite da bi ste pronašli još collectable premeta kao što su skriveni kristali i izvukli bolje prolazne statistike i ocene.

Četiri Luiđija su bolja od jednog!

Originalna verzija igre sa 3DS imala je i multiplayer mod (ScareScraper) koji je takođe prebačen ovde u manje više identičnom stanju. Sa još tri igrača, koji će biti Luiđiji u drugim bojama, možete čistiti nasumično generisane kule sastavljene od spratova gde je potrebno za određeno vreme završiti zadatke koji se razlikuju u svakom od četiri različita online moda.

Imao sam priliku da pre izlaska ovog HD remastera odigram kratku sesiju u svim multiplayer modovima sa kolegama novinarima iz drugih medija koji su takođe rano dobili igru, i uprkos standardnom nedostatku komunikacije u Nintendo online igrama, iskustvo je bilo veoma zabavno. Možda je baš nedostatak komunikacije osim par in-game reakcija i doprineo komediji, posebno kada se dva Luiđija koja uspaničeno trče sudare. Ako ipak uspete da sakupite prijatelje, sa kojima ćete jedino i moći da igrate, i da se sami snađete za neki voice chat preko Discorda recimo, onda ovo stvarno može da bude i zabavnije od glavne igre.

Igru za recenziju poslao nam je Nintendo preko distributera CD Media, što nije uticalo na našu ocenu. Pročitajte sve detalje o tome kako ocenjujemo igre.